Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Mar.2018, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država
Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << je bilo očekivano”.
U prilog teze da su sudovi i dalje i pod bremenom starih sporova, Milojević je naveo da u višim sudovima ima 1.100 predmeta starijih od deset godina, a u osnovnim sudovima takvih maratonskih, nerešenih sporova ima 1.800. Jedan spor je rekorder, jer traje čak 40 godina.
Dakle, mada su sudovi u Srbiji u 2017. godini rešili 2.335.760 predmeta (među njima i 495.708 onih “starih” iz ranijih godina), u njih je tokom prošle godine dospelo još 2.202,692 nova predmeta. Sve u svemu, izračunato je da u Srbiji ima 1.911.086 nerešenih sudskih sporova, a da se broj sudija u 2017. godini smanjio za 152. Ova poplava novih sudskih predmeta, istina, ne znači samo da nam je pravni poredak i dalje zapušten i prenormiran, nego da i on postaje sve više poprište “zloupotrebe prava” – da bi se tuđe pravo odložilo, da bi se sprečilo izvršenje ugovorenog, da bi se sabotirale zakonom predviđene promene, očuvale neke unosne pozicije ili obezbedili “koruptivni mostovi” do nekog zasebnog interesa.
Inače, navodim brojne ilustracije sudskih sporova da bi i laicima bilo jasno da “pravna država” u Srbiji kuburi i sa poslednjim ešalonom odbrane vladavine prava, sudskim sistemom, iako je taj problem dakako mnogo širi. Pri tome ne treba zaboraviti da je Svetska banka, kako podseća dr Goran Nikolić (Nedeljnik, od 15. marta), vršeći “sudsku reviziju” u Srbiji 2014. godine ukazala na značajne probleme u percepciji nezavisnosti sudstva. Po toj analizi čak 56 odsto advokata, 50 odsto poslovnog i javnog sektora, 33 odsto tužilaca i 25 odsto sudija ocenilo je da u Srbiji sudski sistem nije nezavisan. A ovih dana, tokom rasprava o predlogu amandmana na Ustav Srbije, vidimo da većina sudskih i pravnih udruženja, pa i najviših sudskih institucija, zauzima stav da bi koncipirane promene u izboru sastava najviših sudskih izbornih tela – umanjila nezavisnost sudske vlasti!? A, ima li pravne države gde nema nezavisnog sudstva.
Inače, zanimljivo je da je spomenuto podsećanje dr Nikolića na problem percepcije nezavisnosti sudstva stavljeno u kontekst reformi u domenu ekonomskog sistema i da se problem nedostatka “pravne države” u Srbiji sve više vidi i kao problem nezadovoljavajuće politike kontinuiranog privrednog rasta, koji je nemoguć bez afirmacije tržišne privrede. Goran Nikolić čak kaže da se “praktično celokupan politički sistem i državna uprava zasnivaju na određenom, targetiranom odsustvu vladavine prava”, te da bi bilo naivno verovati da je napredak na ovom polju realan. U tom pravcu on poentira da “selektivna vladavina prava” u suštini sužava konkurenciju na našem tržištu, favorizuje “političke prijatelje centara moći”, a da je za sve to nužan “autoritaran politički sistem”. Pojednostavljeno, reč je o začaranom krugu koji ne tangira strane ulagače (koji imaju “zaštitu” matičnih zemalja), ali suzbija domaću privatnu inicijativu.
I na proteklom Kopaonik biznis forumu, kako čujemo, pitanje pravne države kao pretpostavke bržeg privrednog rasta, ovoga puta je istaknuto čak više nego ranijih godina. Istina, i ranije je spominjano da nemamo dovoljnu zaštitu svojine i ugovora, da nema dovoljno finansijske discipline i ravnopravnosti na tržištu i da siva ekonomija i dalje zauzima trećinu prometa. Novo je, da tako kažemo, samo to što se sve više raspravlja i o fenomenu “pranja novca”, koji je posebno aktuelizovalo potezanja slučaja upisivanja Srbije na “crnu listu” koju objavljuje Međunarodno telo za borbu protiv pranja novca, FATF-a. Pa i to nije novo, jer je reč o izveštaju FATF-a koji se odnosi na 2015. godinu. Zanimljivo je da se kod nas godišnje procesuira tek nekoliko slučajeva “pranja novca”, a svi tvrde da je to jedna od najdinamičnijih ovdašnjih finansijskih grana.
