Izvor: NoviMagazin.rs, 21.Avg.2020, 09:40
Dimitrije Boarov: "Ciljane mere" za velika preduzeća
Neko će reći da i u svetu države najavljuju da neće dozvoliti da im propadnu velika preduzeća (od kojih zavise i hiljade malih), ali u većini takvih kompanija upravljanje je odavno profesionalizovano, a kontrolne institucije imaju načina da tačno utvrde koje gubitke su doista izazvale vanredne okolnosti izazvane svetskom pandemijom.
Kao što se moglo i očekivati, poslednjih dana počinje medijska priprema za “ciljane mere” Vlade i drugih privrednih faktora prema velikim >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << preduzećima u Srbiji, koja su, kako se ističe, u teškoćama zbog smanjenih tržišta i jenjavanja tražnje, pa im treba pomoći da dođu do novih poslova u zemlji i svetu. Kako je to formulisao predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, nakon što je država tokom korona-krize održala ekonomski sistem i sačuvala mala i srednja preduzeća od propadanja, “na red je došla podrška velikima – i to zajedničkim angažovanjem Vlade i Komore, u komunikaciji s vladama drugih zemalja”.
Iako je to Čadež izjavio u kompaniji “Zlatiborac”, koja ima specifične probleme u plasmanu mesnih prerađevina, verovatno je pre svega imao na umu velika državna i javna preduzeća koja zasad gotovo da kriju svoje probleme izazvane svetskom i domaćom privrednom krizom. Ne ulazeći u detalje (kojima zasad pokušava da se bavi pre svega politička opozicija), dovoljno je samo spomenuti da su do javnosti stigle velike “bilansne” rupe koje su se otvorile u Er Srbiji i Putevima Srbije, a šta se doista dešava u Telekomu ili Srbijagasu i EPS-u, posle njihovih akvizicija i investicija o kojima, čini se, ne znamo dovoljno, tek treba da vidimo. Spomenute “ciljane mere” zgodan su eufemizam za raznovrsne direktne ili skrivene dotacije ili su pak najava poskupljenja njihove robe i usluga. Taj ceh ciljane podrške biće mnogo papreniji od onog koji su građani Srbije preko državnog budžeta već platili (ili će otplatiti) u dosadašnjim paketima finansijske pomoći malim i srednjim preduzećima.
Kako će se sve to finansirati bez novih dugova u inostranstvu, to je pitanje na koje je teško odgovoriti. U svakom slučaju, kada ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović izjavi da će Putevi Srbije imati manju naplatu drumarine ove godine za oko 40 do 45 miliona evra, ta okolnost se ne može “prekriti” papagajskim ponavljanjem priče da će se iduće godine između Beograda i Novog Sada železnicom putovati samo 30 minuta. Čekajte da vidimo pošto će biti karta za “brze vozove”, da li je neko izračunao koliko putnika u tim vozovima treba da se vozi da bi se mogli servisirati krediti, itd. Ili šta znači priča da će Srbija već od iduće godine imati sigurnu alternativu za uvoz 1,8 milijardi kubika gasa, pošto će biti završen magistralni gasovod? Znači li to da će taj gas ubuduće biti jeftiniji ili u narednoj deceniji isplativiji za Srbiju od onog koji je stizao preko Mađarske – ili će samo biti “sigurniji”. Ono što je sigurno jeste da ćemo taj gasovod kroz Srbiju dugo otplaćivati (valjda) taksama za prevoz kad taj cevovod stigne do Evrope.
Čadežu se ne može zameriti kada u ime PKS kaže da velikim preduzećima treba pomoći “ciljanim merama koje će im olakšati poslovanje u zemlji i inostranstvu, podsticati tražnju, otklanjati prepreke za nastavak izvoza na već osvojenim tržištima i otvarati vrata novih” jer to je racio i same institucije Privredne komore, ali se može primetiti da je ovoga puta izbegao da kaže kakva su to “velika preduzeća” kojima Vlada i Komora treba da čuvaju tržišta i traže nova. I da li kada se kaže “ciljane mere” te mere važe za sva velika preduzeća ili samo za ona koje odaberu Vlada i Komora.
Meni se čini da to kod nas nije slučaj, naročito u javnim preduzećima ili preduzećima u kojima je država najveći akcionar.
.jpg)
