Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Nov.2020, 10:42
Dimitrije Boarov: Budžet mnogo obećava
Kad se tekuće prilike smrače, budućnost izgleda još svetlija, pa ko za sutrašnjicu obeća više, taj pobeđuje
Onaj ko je pisao saopštenje za javnost povodom usvajanja predloga državnog budžeta Srbije za iduću godinu (koji je usvojen u Vladi Srbije 20. novembra) obećao je svim delovima naroda povišice – i penzija (plus 5,9 odsto), i minimalnih plata (plus 6,6 odsto), i zarada u zdravstvu (plus pet odsto), kao i u celom javnom sektoru u dva koraka (plus pet odsto), a >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << čak je, nasuprot svemu tome, najavio i smanjena poreska opterećenja svih zarada. Zvuči veselo i predizborno.
Uza sve to, taj budžet za 2021. projektuje se sa tri puta manjim deficitom od ovogodišnjeg, to jest, sve spomenute povišice trebalo bi uglavnom da pokrije skromno povećanje državnih prihoda za 45 milijardi dinara, pa bi deficit bio u okviru tri odsto BDP-a Srbije. Tačnije rečeno, za iduću godinu se planiraju budžetski prihodi od 1.336,3 milijardi, a rashodi od 1.514,8 milijardi. Sve to uz pretpostavku da će posledice korona-krize na privredu i stanovništvo biti iduće godine “kao rukom odnesene”. Naime, očekuje se rast BDP-a Srbije od šest odsto, rast izvoza za 9,6 odsto (posle ovogodišnjeg pada od 6,5 odsto) i za budžet uvek blagotvorni porast uvoza od 9,3 odsto. Inflacija bi ostala niska, dva odsto na godišnjem nivou.
Osim što se planira povećanje prihoda stanovništva, kalkuliše se i s minimalnim smanjenjem javnog duga (sa 59 na 58,7 odsto BDP-a). Međutim, kad pogledate da će projektovane obaveze po javnom dugu Srbije iduće godine iznositi oko 600 milijardi dinara, to jest oko 40 odsto ukupnog budžeta, onda vam je jasno da za nekakvo štedro veselje nema prostora.
Pre svega, privredu i stanovništvo iduće godine očekuje veliki poreski pritisak, za koji nisam siguran da će ga moći izdržati. Od poreza na dodatu vrednost država očekuje čak 9,6 odsto veći priliv, od akciza 5,4 odsto više novca, od carina 4,1 odsto više, od poreza na dohodak građana 10 odsto više. Samo se od poreza na dobit preduzeća očekuju manje uplate – 12,3 odsto. Planirani porasti poreskih prihoda deluju preoptimistično, mada oni uključuju i “zaostale” uplate iz ove godine, koje su nastale tromesečnim moratorijumom kao merom za lakše preživljavanje preduzeća tokom korona-krize. Uostalom, i spoljni posmatrači već su primetili da su fiskalni rizici naročito ozbiljni kod državnih preduzeća.
Iako se stiče utisak da je Vlada Srbije nedovoljno srezala troškovnu stranu budžeta za iduću godinu, može se primetiti da će subvencije značajno opasti jer se projektuju samo na oko 120 milijardi dinara. U tom pravcu veliko je pitanje da li će smanjena dodavanja nekim socijalnim fondovima (i do 30 odsto) biti dovoljna. Kod “kapitalnih izdataka”, koji se planiraju na 126,3 milijarde dinara (za 49 projekata) ima “lufta” jer je malo verovatno da će se doista prići izgradnji nekih projekata (na primer auto-puta Beograd – Sarajevo ili novog mosta preko Save u Beogradu, itd.).
Nasumična šetnja kroz projekciju budžeta Srbije za iduću godinu nameće utisak da je Vlada Srbije bila razapeta između želje da popravi raspoloženje stanovništva uoči već najavljenih vanrednih izbora početkom 2022. i neizvesnosti u pogledu nekog naglog oporavka privrednih prilika sledeće godine, kod nas i u svetu. Naravno da se odlučila za vedriji scenario, kakav je od nje verovatno i poručen. Uostalom, ako stvari i ne krenu nabolje, onom brzinom kakva bi za vlast u Srbiji bila poželjna, vanredni izbori bi bili logičniji nego što sada izgledaju jer bi ih “objektivne okolnosti” nametale. A kad se tekuće prilike smrače, budućnost izgleda još svetlija, pa ko za sutrašnjicu obeća više, taj pobeđuje.
