Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Apr.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Bankama dobro ide
Kada su pre desetak dana objavljeni prvi okvirni finansijski rezultati prošlogodišnjeg rada poslovnih banaka u Srbiji, mnogima se učinilo da smo svedoci svojevrsnog iznenađenja, jer je utvrđeno da su banke u 2017. godini ostvarile oko 60 milijardi dinara dobiti.
Dakle, blizu pola milijarde evra profita banke su zaradile u godini smanjene kreditne aktivnosti i pada kamatnih stopa? Pri tome, jedna “domaća banka”, AIK banka, izbila je na prvo mesto na listi dobitnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << sa 12 milijardi dinara čiste zarade u samo jednoj godini. I to tako što je gotovo utrostručila profit (prethodne, 2016. godine, imala je 4,3 milijarde dinara dobiti). I treća na listi dobitnika u 2017. godini, “domaća” Komercijalna banka, naglo je iskočila iz gubitaka koje je zabeležila 2016. godine (8 milijardi dinara), pa je 2017. godine ostvarila 8,1 milijardi dinara dobitka i zauzela treće mesto na listi dobitnika.
Kako kažu stručnjaci, spomenutu dobit poslovne banke nisu ostvarile preko standardnih usluga (kamata, provizija, naknada, marži) već pretežno od “ostalih poslovnih prihoda”, u kojima značajno mesto imaju i kursne razlike, to jest “jačanje” dinara prema evru i dolaru – pa kad se te razlike praktično dva puta obračunaju, od deviza do dinara i nazad, od dinara ka devizama, prihodi rastu “sami od sebe”. Istine radi, treba naglasiti da je porastu bankarskih zarada znatno doprinelo i prethodno otpisivanje i gašenje gotovo polovine loših plasmana, što je banke uglavnom izvuklo iz vrzinog kola u koje su je vukli neuspešni dužnici i obezbedilo im zdravije poslovanje.
U zvaničnim informacijama koje se lansiraju preko Tanjuga ne spominje se i mogući, takođe značajan faktor bankarskog uspeha prošle godine – da se država Srbija značajno zaduživala i na domaćem finansijskom tržištu, i to po kamatama značajno višim od onih koje su banke plaćale u inostranstvu (pribavljajući “robu za preprodaju”, da se tako kolokvijalno izrazimo). Uprošćeno rečeno, Narodna banka Srbije je i prošle godine držala referentnu kamatnu stopu prilično visoko (između 3 i 4 odsto) i tek je u poslednjih mesec dana dva puta tu osnovnu kamatu (prvo) snizila na 3,25 odsto (sredinom marta), a nedavno (12. aprila) i na tri odsto. Neko bi rekao moglo se to učiniti i ranije, pre nego što je NBS i ovog proleća emitovala državne obveznice.
Izvršni odbor NBS, koji je u proteklih mesec dana čak dva puta snizio baznu dinarsku kamatu, svoju odluku je obrazložio nastavkom neizvesnih tendencija u svetskim finansijama, kao i niskom međugodišnjom baznom inflacionom stopom u martu ove godine (0,8 odsto). Niska inflacija se ne može sporiti, ali ona nije jedina komponenta prilikom odlučivanja o referentnoj kamatnoj stopi emisione ustanove jedne države. O tim komponentama znamo relativno malo – ne bi bilo loše ako bi nas Izvršni odbor NBS o tome izvestio nešto opširnije. Kad je reč o neizvesnostima na svetskim finansijskim tržištima (stalna pretnja uzleta kamata), tu bi se trebalo držati pravila da se na događaje ne može reagovati dok se oni doista ne dogode, a uvek biti spreman da će se dogoditi.
Na ovoj stranici već smo blagovremeno pisali i o negativnim stranama “ničim izazvanog” jačanja dinara prema glavnim svetskim valutama, što je, kako smo spomenuli, još jedan volšeban uzrok dobrog poslovanja banaka u Srbiji prošle godine, kao i uzrok mnogih drugih “optičkih varki” u našoj privredi (od smanjenja učešća javnog duga u BDP-u, pa nadalje). Zanimljivo je primetiti da NBS stalno objavljuje da otkupljuje zamašne sume deviza kako bi sprečila velike i nagle oscilacije deviznog kursa i kako bi se pohvalila porastom deviznih rezervi. To zapravo znači da NBS ipak vodi nekakvu politiku deviznog kursa (u tržišnim uslovima) i dozvoljava dinaru da “jača”. Da li je to dobro za našu privredu, to je već suviše komplikovano pitanje.
