Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Jul.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE
Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.
To >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << već i vrapci znaju, glavni ulazni trošak je cena prirodnog gasa, zbog čega je samo u poslednjih deset godina “sa računa Srbijagasa”, kako se vrlo precizno izrazio Dušan Bajatović, za isporuke gasa Azotari potrošeno 450 miliona evra.
Bajatović, naime, s razlogom nije rekao da je spomenutih 450 miliona evra trošak javnog preduzeća u kojem je šef nego da je to zapravo uvek bio budžetski trošak države Srbije, kojim se odlagao odgovor na pitanje – šta učiniti sa pančevačkom Azotarom i kakvu perspektivu ponuditi njenim zaposlenima (oko 900 radnika). U međuvremenu, Srbijagas je konvertovala svoja nenaplativa potraživanja u kapital HIP Azotare, a država Srbija je, s vremena na vreme, isplaćivala dugove Srbijagasa za gas Gaspromu (to jest uvoznom posredniku ove firme). Sada su neregulisani dugovi HIP Azotare, pretežno Srbijagasu, navodno oko 220 miliona evra, a vrednost imovine preduzeća je oko 108 miliona evra. Zbog toliko visokog “negativnog kapitala”, kako je saopštilo Ministarstvo privrede, nemoguće je naći strateškog partnera pre stečaja, što se pokazalo i tokom trajanja “unapred pripremljenog plana reorganizacije” (famozni UPPR) koji je odobrio sud.
Nema danas mnogo smisla raspredati o tome zašto Azotara nije tehnološki unapređena još krajem 20. veka, kada se primetilo da nikad neće izaći na finansijsku zelenu granu, niti je za analizu poslovnih perspektiva mnogo bitno da su upravo državne kompanije u teškoćama, od političkih elita na vlasti, najčešće korišćene kao “protočni bojleri” za finansijske špekulacije u korist političkih prijatelja, a navodno je bila reč o dotacijama za “spasavanje radnih mesta”. Ima, međutim, potrebe da Ministarstvo privrede doista obznani da li ima neki ozbiljan plan o očuvanju nekog dela proizvodnje HIP Azotare posle stečaja i da li doista ima nekih zainteresovanih partnera za takvu operaciju ili će doći do potpune promene delatnosti na prostoru HIP Azotare.
Da nekog plana ili interesa ima da se i posle stečaja nastavi neka privredna aktivnost, možda bi se moglo zaključiti po novinskim izveštajima o Bajatovićevom govoru radnicima HIP Azotare (16. jula), ali je on u ovom slučaju bio krajnje neodređen i više je nagovarao radnike da prihvate socijalni program nego što je govorio o budućnosti smanjenog broja zaposlenih. Inače, Gaspromu, to jest vlasniku NIS-a Gaspromnjeftu, mnogo puta je nuđeno da postane “strateški partner” cele “gasne linije” u Banatu (Petrohemija, MSK, HIP Azotara), ali su Rusi takve ponude glatko odbijali. Kad je Pančevo u pitanju, više su se raspitivali za lokaciju neke buduće gasne elektrane na tlu Srbije nego što su pokazivali interes za oporavak spomenutih fabrika čija ekonomska kalkulacija zavisi najviše od cene gasa.
Ministar energetike Aleksandar Antić je pre izvesnog vremena, najavljujući zapravo stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, rekao da bi prodaja ove firme “iz stečaja” mogla eventualnim novim vlasnicima omogućiti da ponovo organizuju proizvodnju na efikasniji način i bez opterećenja starim dugovima. Da li je to samo uteha radnicima HIP Azotare ili je na vidiku neki plan, to ne znamo.
