Izvor: Politika, 06.Jul.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dilema: stent ili skalpel
Kako lečiti suženja krvnih sudova: operacijom na otvorenom srcu ili komfornijom metodom interventne kardiologije
Ko leči pacijenta sa teškim zapušenjima krvnih sudova na srcu? Da li to radi kardiohirurg, operacijom na otvorenom srcu („baj-pas” ili premošćavanje)? Ili, interventni kardiolog, ekspert koji će „otpušiti” zakrečeni krvni sud, bez otvaranja grudnog koša, posebnim kateterima i žicama?
Verovali ili ne, jasnog razgraničenja i odgovora na ovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pitanje savremena medicina i dalje – nema.
To je bio jedan od razloga da se na naučnom simpozijumu o inovacijama u interventnoj kardiologiji u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i Kliničkom centru u Beogradu održi klinička debata o ovom pitanju između kardiohirurga i kardiologa.
– Ko od pacijenata mora da bude lečen hirurški, a ko može da dobije stent? Ovo je prvi put da smo na isti naučni skup pozvali dve suprotne strane – kaže za „Politiku” prof. dr Goran Stanković, jedan od organizatora ovog skupa, načelnik Službe interventne kardiologije u Kliničkom centru Srbije.
Gosti ove rasprave bili su i čuvena svetska imena: hirurg, profesor sa Oksforda, Dejvid Tagart, koji za Evropu piše hirurške preporuke šta je najbolje za pacijenta i njegov oponent – prof. Jens Flenšted Lasen iz Kopenhagena, iz Danske, koji vodi bazu podataka o lečenju stentovima u svim skandinavskim zemljama.
Dr Goran Stanković (Foto Arhiva KCS)
Dakle, da li su došli do odgovora?
– Nema jasnih razgraničenja, ali je jasna preporuka da hirurg i kardiolog moraju da donesu timsku odluku za svakog od tih teških bolesnika. Zaključak debate je da ukoliko su suženja krvnih sudova koronarnih arterija blaga ili srednje složena, stent je dobar izbor. Međutim, ako su suženja vrlo kompleksna, gde je potrebno ugraditi nekoliko stentova, čak i ako se to uradi bezbedno, bolje, dugoročne rezultate daće hirurška intervencija – objašnjava naš sagovornik.
Dr Stanković podseća da već sada postoje proračuni („skorovi”), na osnovu kojih se procenjuje koliko je neko suženje arterija složeno, koliko bolesti bubrega, jetre ili dijabetesa utiču na tok bolesti...
– Za pacijente koji imaju neke pridružene bolesti kao što su šlog, dijabetes ili bubrežnu insuficijenciju, bolji izbor je ugradnja stenta, jer je za njih davanje opšte anestezije tokom operacije rizik. Naravno, ovo je gruba podela i u ovoj medicini ne postoji matematičko rešenje problema – objasnio je ovaj kardiolog.
Naš sagovornik smatra da debata služi da se izbegnu ovakve generalizacije i da se terapija određuje individualno. Da se svaki bolesnik razmatra pojedinačno i da mu se otvoreno kaže kakve su mu šanse.. Nekada su rešenje samo lekovi, umesto bilo kakve intervencije.
– Debata znači da svaka strana želi da nametne svoj način lečenja: kardiolozi će reći da imaju odlične rezultate kod određene grupe ovih pacijenata, ali će se kardiohirurzi usprotiviti argumentom da oni to rade već 30 godina i da hirurgijom postižu odlične rezultate u tim istim problemima – nastavlja naš sagovornik.
Da pacijenti, čije srce polako otkazuje ili žive u strahu od pretećeg infarkta, mogu da biraju – uvek bi se radije odlučili za ugradnju stenta, elegantnu operaciju bez otvaranja grudnog koša, posle koje se kući odlazi već sutradan... Ali, ovde nema mnogo biranja, pa i sami lekari „lupaju glavu” šta je bolje.
– Svakog četvrtka ujutru na Klinici za kardiologiju KCS sastaje se kardiohirurški konzilijum. Bude nas i po tridesetak lekara. Za 90 odsto bolesnika imamo jasan zaključak, na osnovu snimka koronarografije i drugih rezultata. Međutim, kod 10 odsto bolesnika nemamo jasnu odluku o lečenju. Da bi se smanjila mogućnost greške ovi pacijenti se predstavljaju na konzilijumu – objašnjava naš sagovornik.
Ostaje, ipak, pitanje ko pobeđuje u ovoj raspravi, tj. za koga ima više posla: za klasične hirurge i operacije na otvorenom srcu ili za kardiologe novog doba, koji problem rešavaju bez operacije, ugradnjom stenta?
– U svetu na jednog pacijenta koji je završio na operacionom stolu dolazi osam onih koji su dobili stent. U Srbiji nemamo bazu podataka, ali verujem da je dva i po puta više pacijenata sa stentom, nego sa hirurškom intervencijom. Kardiohirurzi su negde nezamenjivi, ali i oni mogu uspešno da leče samo dve trećine potpuno zapušenih krvnih sudova ili zapušenja, koje se nalaze na mestu račvanja krvnih sudova. To je nekada nepristupačno i skalpelu kardiohirurga, ali ni interventni kardiolozi ne mogu da reše – priznaje dr Stanković.
Ima li u ovom nadmetanju i debati i svojevrsne „borbe” za pacijente? Akademik, kardiolog Miodrag Ostojić svojevremeno je u razgovoru za naš list ukazao na „brzo potezanje stenta”. Odnosno, da se često ovoj metodi pristupa i kada nema racionalnog opravdanja.
– Naši lekari nisu plaćeni prema broju stentova koje ugrade pacijentima, za razliku od američkog sistema gde se procedure plaćaju po učinku. Nažalost, više od 80 odsto naših pacijenata, kandidata za ugradnju stenta su bolesnici koji ili imaju srčani udar ili su to stanja neposredno pred infarkt, a samo 20 odsto je onih kod kojih ugradnja stenta nije hitna, već odložena – kaže dr Stanković.
