Izvor: Politika, 05.Jun.2012, 02:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diktator na službenom putu
Možda još nekome na svetu nije jasno da je Koen značajna figura savremene filmske umetnosti i sofisticiran politički komentator
Pre sedamdeset dve godine Čarli Čaplin je reagovao na pojavu Hitlera svojim remek-delom „Veliki diktator” u kome je spojivši svoje specifične talente za komediju i sentimentalnost upozorio na uznemirujući uspon nacizma. Ove godine britanski komičar Saša Baron Koen snimio je film „Diktator” u kome sugeriše kako su neke od zemalja sa vođama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje se konvencionalno smatraju tiranima možda u stvari poslednji bastioni slobode.
Kako je došlo do ovako drastične promene paradigme?
Pre svega, Čaplinov jednostavni pristup ideologiji pogodovao je kritici nacizma kao izopačenog koncepta dominacije. Koenova analiza situacije je znatno složenija i lucidnija i mora da bude takva zato što političke okolnosti više nisu tako jednostavne.
Osnovni vid diskreditacije diktatora u danima apolitične politike – kada se pravi interesi maskiraju narativima o kršenju ljudskih prava i humanitarnoj katastrofi – jeste propaganda o njihovom sadizmu, rasipanju i razvratu. Stvarajući komičnog antiheroja, Diktatora koji sve to radi ali je istovremeno zbunjen, ranjiv i motivisan uobičajenim ljudskim slabostima i nesigurnostima, Koen pokušava da nam ponudi objektivniju sliku političkih okolnosti, očišćenu od svih vidova infantilizacije.
Kada se razgrnu slojevi napada na ličnost, ostaje ideologija, a na tom polju Zapad nije mnogo jači od režima kojima se suprotstavlja. Diktator postiže upravo to kroz humanizovanje glavnog junaka. Koen ide čak toliko daleko da vrlo dobro mapira mehanizme svrgavanja diktatora – glavni protivnik mu je zapravo osujećeni stric koji je spreman da proda naftna polja stranim kompanijama u zamenu za vlast; a u pojedinim aspektima ponuđena je i krajnje suptilna analiza stanja u opsednutim državama, recimo, glavni naučnik koji radi na projektu atomske bombe emigrira u Ameriku i završava radeći kao serviser laptopova zadužen da struže izlučevine iz tastatura.
Koen dakle bez ikakvog ustezanja pokazuje da kada se sklone lična ekscentričnost i represija na stranu, a toga ima i u najuglednijim državama, svaki pseudoaksiom zapadne demokratije ima svoje naličje:
– ukidanje ambicioznih programa za razvoj oružja masovnog uništenja je zapravo perfidni vid stvaranja tehnološkog zaostatka – ljudi iz Trećeg sveta nemaju pravo da konstruišu rakete i njihova sudbina je struganje izlučevina
– osnovni problem svakog od tih režima je način na koji raspolaže svojim prirodnim resursima – recimo, Saudijska Arabija ima jedan od najsvirepijih režima ali su vladari naftom kupili od SAD pravo da se ponašaju kako hoće
– disidenti u tim režimima su podjednako gladni vlasti kao i Diktator a često slični po svojim metodama, dok su idealisti među njima rezignirani kada vide da nema suštinskih promena
Posveta senima Dragog vođe Kim Džong Ila na početku Diktatora isprva mi je delovala prilično neukusno. Kada se film završio shvatio sam da bi Kim, i svi ostali nestašni, nesvrstani i nepokoreni lideri voleli ovakav film. Ohrabruje me gledanje Diktatora u punom beogradskom bioskopu sa publikom koja se grohotom smeje i vrlo dobro shvata sve slojeve ove priče pošto vidi koga je dovela na vlast smenjujući one koji nisu slušali Ameriku i polako se navikava na struganje izlučevina.
Koenov svetski proboj sa Boratom bio je velikim delom baziran na formalnoj inventivnosti ovog filma u kome je reditelj Leri Čarls sučeljavao karikaturalnog junaka sa slučajnim prolaznicima i zbunjenim javnim ličnostima. U Diktatoru, junak ima posla sa fikcionalnim likovima. Koenov ulazak u punokrvni igrani film može se uporediti sa Čaplinovim prvim korišćenjem tona u Velikom diktatoru.
Možda još nekome na svetu nije jasno da je Koen značajna figura savremene filmske umetnosti i sofisticiran politički komentator. Upravo zato bi idealan sledeći korak bio saradnja sa autorom koga je na neki način prizvao koristeći Bregovićevu numeru iz filma „Dom za vešanje” u „Boratu” pošto su u ovom trenutku i kreativno i ideološki savršeno sinhronizovani.
Dimitrije Vojnov
objavljeno: 05.06.2012.
