Izvor: Politika, 26.Jul.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijagnoza: smrtonosna apatija
Bioskop u malom gradu nije prestao da bude željen – samo je postao staromodan. Ključna stvar je inovacija. Renovirati! Promeniti lokaciju! Ali ne – umesto toga, bioskope su prosto zatvorili. I proglasili ih mrtvim
Postoje dve moguće reakcije.U Beogradu, kada kažeš: „Hajmo u bioskop!” ljudi će izgledati zamišljeno. Pitaće se šta li igra, da li žele da idu u Ušće ili ponovo u Delta siti. Pomisliće možda i na Dom sindikata ili Takvud. I onda ćeš dobiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekakav odgovor.
U Paraćinu, ili ma kom malom gradu širom zemlje koji nijeBeograd, ljudi će izgledati šokirano. Bioskop? Nisi ozbiljan, zar ne? Ko će da putuje toliko?
Zato što u Paraćinu ne postoji bioskop.
Ni u Rumi, Subotici ili Vranju. Nedavno sam otkrio (a verovatno sam onaj koji to poslednji saznaje) da osim u srpskom glavnom gradu, ne postoji gotovo nijedan bioskopu celoj zemlji. Naravno da mi je bilo teško da poverujem u to, jersam odrastao na filmovima pa je odlazak u bioskop deo mog života još od najranijeg detinjstva. Odmah sam se bacio u akciju – izguglovao sam da vidim o čemu je reč.
Tako je. Bioskopi u celoj zemlji, otkrio sam, zatvoreni su pre nekolikogodina zbog, kako piše, nedostatka interesovanja, manjka para da nastave da rade, budu renovirani ili da se privuku novi korisnici. Kada je veliki broj bioskopa u Beogradu zatvoren (otprilike u isto vreme), sećam se lamentiranja nad tim – ali, ako je za utehu, još postoji solidan broj bioskopa u Beogradu koji funkcionišu. Tada nisam razumeo koliko je važna cela ta priča i koliko je velikih razmera.
Odrastao sam u malom gradu koji je imao oko sedam hiljadaljudi. Ali u Varveliju, Ajova, postojao je bioskop, sa mnogo svetla, glamuroznih postera i matinea koji su se održavali subotom popodne. Filmske zvezde, novi filmski hitovi i gledanje filmova iz automobila, deo su moje mladosti isto koliko i bejzbol i letovanja na koja sam odlazio.
Ako vam se dogodi da živite van Belog grada, najbolje što možete da radite je da gledate TV ili da čekate lokalni kulturni festival da biste možda videli pokretne slike. Peščana oluja srpske ekonomije sahranila je ovu granu umetnosti („sedma umetnost” – nakon arhitekture, skulpture, slikarstva, plesa, muzike, književnosti) u pustinji koja se zove „stvari koje više ne postoje”.
Pretpostavljam da ne treba da budem ovoliko iznenađen. Ali stvarno sam očekivao da, u ma kakvom stanju da je, star, loše održavan ili slabo posećen, radi bar jedan bioskop u Paraćinu. Ali, nažalost, ne.
Verovatno zbog toga postoji 873 Pink muvikanala.
Ono što me dalje iznenađuje je da niko nije uhvatio taj momenat kinematografskog vakuuma da otvori nekoliko privatnih bioskopa u ovom ili nekom drugom gradu. Film je, ukoliko je verovati štampi, dosta voljen i poštovan u Srbiji. Ovde postoje nacionalni, regionalni i internacionalni filmski festivali.Holivud se sve češće okreće Srbiji kao lokaciji za snimanje. I svako može da imenuje najpopularnije zvezde velikih ekrana.
Iz ovoga je, dakle, teško zaključiti da ne postoji interesovanje za gledanje filmova i za odlazak u bioskop. Čak i ako možemo da gledamo filmove na malom ekranu i da ih skinemo ilegalno i gledamo na kompjuteru, privlačnost velikog ekrana i dalje postoji.
Po svemu sudeći, bioskopi u Srbiji umrli su od smrtonosne apatije. Ljudi kažu da su bioskopi bili prazni i da su gubili novac. To je verovatno istina. Ali iz toga zaključiti da nam bioskopi više nisu potrebni je sasvim pogrešna logika. Naše navike kao konzumenata su se možda promenile i recimo odvukle nas sa ulica u velike tržnecentre. Bioskop u malom gradu nije prestao da bude željen – samo je postao staromodan. Ključna stvar je inovacija. Renovirati! Promeniti lokaciju! Ali ne – umesto toga, bioskope su prosto zatvorili. I proglasili ih mrtvim.
Mislim da argument da ljudi nemaju dovoljno para da investiraju u bioskope ne stoji. Najzad, filmovi i veliko platno su veliki biznis širom sveta. Bioskopi možda ne prave milione, ali ako izgradite dobar bioskop, ljudi će dolaziti. Niko nije prestao da voli filmove na velikim ekranima, ali je očigledno potrebno ponuditi ih na drugačiji način i u drugačijem kontekstu.
U međuvremenu, u malom gradu u Srbiji, bez bioskopa, možete uvek zalečiti sopstvenu smrtonosnu apatiju ogromnim količinama sarme, ćevapa i rakije. Možda je to dovoljno da se zaboravi koliko toga je izgubljeno.
Amerikanac u Beogradu
Kris Farmer
objavljeno: 26.07.2013.
