Izvor: Politika, 17.Jul.2015, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijagnoza: apsurd
„Neki se suci drže zakona kao pijani plota”, čuvena je Titova rečenica koja se odomaćila i u našem zdravstvu. Jer, uzalud državni revizor ili inspektori rada podnose prekršajne prijave protiv direktora zdravstvenih ustanova zato što svojim zaposlenima plaćaju više sati prekovremenog rada od onog koji je zakonom dozvoljen ili plaćaju lekarska dežurstva koja traju 24 sata.
Dva su razloga što direktori dva najveća klinička centra u Srbiji, u Beogradu i Nišu, priznaju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svesno krše zakon. Prvi je, naravno, da to rade zbog dobrobiti pacijenata. Drugi, realniji, jeste taj da im se, zbog mizernih plata, a udarničkog posla, ne razbeži i ono malo vrednih i kvalitetnih lekara i medicinskih sestara što je ostalo u našem zdravstvu. Veliki broj njih je otišao u penziju, u inostranstvo ili u privatnike, a bolesnih ljudi je sve više, pa mnogi u operacionim salama ili pored bolesničkog kreveta ostaju duže od redovnog radnog vremena. Problem nastaje kada te prekovremene radne sate zaposlenima treba platiti.
Tako u KCS u Beogradu direktor svakoga meseca odobri isplatu 50.000 sati prekovremenog rada. Puno para na gomili, ali malo kad se prelije u džep belog mantila. Na primer, za medicinske sestre to je od 200 do 300 dinara po radnom satu. Tako za pet sati stajanja i rada u operacionoj sali medicinska sestra maksimalno dobije hiljadu dinara, a lekar malo više.
Ova apsurdna situacija traje već neko vreme – i nije nepoznata nadležnima. Međutim, direktore zbog ove prakse niko ne smenjuje ili poziva na odgovornost, jer takve poteze, koji se jasno zovu „nenamensko trošenje sredstava”, očigledno nameće specifičnost rada u zdravstvu. Najpre je postojala zabrana zapošljavanja u bolnicama. Posle je dozvoljeno primanje medicinskog kadra, ali „na kašičicu”, jer država ne može da plaća nova radna mesta, a iz svake klinike stiže horska kuknjava da im nedostaje lekara u sestara.
I šta onda? Plaćaju se prekovremeni sati iz budžetskih para. I mir u kući!
Da se zaista insistira na primeni zakona, bio bi prepolovljen broj pregleda na skeneru i magnetnoj rezonanci, jer radiolozi imaju skraćeno radno vreme po zakonu, a ovako ostaju duže da bi pregledali više pacijenata. Ako smo kao građani koji plaćaju porez progledali zdravstvu„kroz prste” zbog ove nepravilnosti, red je da direktori počiste svoje dvorište od medicinara neradnika, od bahatosti svojih miljenika, od hirurga koji ne ulaze u operacione sale...
Ali, ovo je tek jedna od „dijagnoza apsurda” u zdravstvu: zbog poštovanja Zakona o javnim nabavkama pet puta je obaran tender za nabavku mašina za zračenje u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, a na zračenje čeka 1.000 bolesnika. Niko nikada neće odgovarati za obolele od raka koji su umrli ne dočekavši zračenje. Apsurdno je i da ravnodušno gledamo kako godišnje hiljadu mladih lekara, koje smo školovali takođe iz budžetskih para, odlazi u inostranstvo u potrazi za poslom, jer za njih nema radnog mesta u Srbiji.
