Izvor: Politika, 07.Apr.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Digitalna humanistika
Mladi će se postepeno vraćati klasicima, jer će moći da sačuvaju čak i primerak knjige „Rat i mir” na svojim telefonima
Pojava elektronskih knjiga pokrenula je brojne tribine i debate koje pokušavaju da objasne mesto književnosti u današnjem svetu. Postavlja se pitanje da li novo doba, sa svojim savremenim tehnološkim rešenjima, laganim korakom uklanja prisustvo jedne od najstarijih umetnosti na svetu. Muzika, film i slikarstvo su umetnosti koje su u konstantnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << promeni, tehnike, stila, funkcionalnosti i zahvaljujući tome prate tok savremene misli. Književnost, sa druge strane, u svom štampanom obliku – zastareva. Stručni časopisi se više ne kupuju, nekoliko se štampa i šalje direktno pretplatnicima na adresu, a svoj puni oblik doživljavaju jedino u elektronskoj formi. Danas – jedina aktuelna informacija koja se ne može pronaći na internetu jesu umrlice, a sve ostale vesti su nam dostupne kroz samo nekoliko sekundi.
Da li elektronski časopisi i „pdf” formati literature ostavljaju književnu umetnost na margini? Jedna strana odgovora svakako daje prednost štampanoj knjizi, kao iskustvu koje će uvek imati posebnu draž. Listanje stranica, kao i svest o istoriji koju je neko štampano izdanje proživelo da bi danas završilo u našim rukama, elektronska izdanja ne mogu da nadomeste. Međutim, druga strana odgovora daje nemerljivu prednost internet prezentaciji. Statistike svake godine beleže sve manji broj čitalaca, dok kulturu književnog promišljanja vezuju jedino za starije generacije. Omasovljenje literature je korak ka novim, optimističnijim statistikama, koje je jedino moguće ostvariti upravo preko ovog medija. Velika, neobjašnjiva prednost interneta, koju možda ne želimo još da priznamo, jeste dostupnost koju je otvorio gotovo svakom pojedincu. Sama internet pretraga stvara hipertekstualnost, vodeći nas sporednim linkovima mnogo dalje u svakom našem istraživanju. Ovaj način komunikacije sa delima, interpretacijama, člancima je nesaglediv, bez obzira na potencijalne greške i neproverene informacije. Cilj svega objavljenog je upravo u pokretanju brojnih pitanja i intelektualne radoznalosti, za daljom pretragom i čitanjem. Virtuelne biblioteke će vremenom učiniti brojna dela ponovo popularnim, isključivo zbog jednostavnog pristupa. Mladi će se postepeno vraćati klasicima, jer će moći da sačuvaju čak i primerak knjige „Rat i mir” na svojim telefonima, a da ga čitaju u bilo kom trenutku. Simpatične prednosti čitanja elektronskog izdanja, po rečima našeg pripovedača Milorada Pavića, jesu što čitajući e-knjige ne budimo osobu pored sebe, jer nam više nije potrebno sobno osvetljenje, a čak se možemo snaći i bez naočara za vid, jer sve na ekranu jednim klikom možemo uvećati. Pored toga što se u budućnosti štite šume, prednosti, ali i komfornosti digitalnih knjiga će postati nebrojive. A, suštinski, što je najvažnije – književnost nastavlja da živi.
Projekat „Tolstoj na jedan klik”, koji je pokrenuo Državni muzej Lava Tolstoja i kompanija „Abbyy”, doživeo je neverovatan uspeh sabravši na internet stranici devedeset tomova besmrtnog dela ovog pisca. Ovakvi projekti omogućavaju dalja istraživanja, ali i podižu interesovanje čitalaca, što je najvažnije za budućnost same književnosti. Kod nas, projekata takvog obima još nema, ali se ne smeju zanemariti projekti poput digitalne biblioteke posvećene srpskoj kulturi – „Projekat Rastko” i digitalne baze „Knjiženstvo”, koja broji sve ženske stvaraoce i njihova dela štampana do 1915. godine. Prednost ovakvih baza podataka jeste mogućnost njihove stalne dopune i nadgradnje, koju ovakvi mediji omogućavaju.
Same baze podataka postaju nova vrsta recepcije umetnosti i upravo iz tog razloga se možemo služiti novom sintagmom – digitalna humanistika. Prisustvo srpske književnosti na globalnoj mreži je još u povoju, ali medijska prezentacija je pravi korak ka njenoj popularizaciji.
Apsolvent na Filološkom fakultetu u Beogradu
Deana Dimitrijević
objavljeno: 07.04.2014.
