Izvor: Blic, 19.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devojka sa brusilicom
Devojka sa brusilicom
Koliko sam teška? - pita se mlada beogradska vajarka Marija Pavlović u jednoj od svojih skulptura, među kojima su i olovni 'Poljubac', 'Balon' od olova i '9310 dana', za koji je upravo dobila Gran pri Bijenala 'U svetlosti Milene' u Požarevcu.
Skulpture u metalu Marije Pavlović su zamrznute zabeleške najdubljih emocija autorke ali i odrazi naših 'olovnih' vremena, kao što zapaža Ljubomir Gligorijević, u tekstu kataloga njene prve samostalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izložbe, održane u Galeriji SULUJ, ove godine, i ponovo predstavljene letos u izlozima Fakulteta likovnih umetnosti. Nagradi sa imenom Milene Pavlović Barili, umetnice koja je za svog kratkog života postigla svetski renome, prethodi priznanje 'Sreten Stojanović' za dosegnute rezultate u skulpturi 2003, i nešto ranije – Specijalna nagrada za skulpturu NU 'Braća Stamenković', za jedan portret u drvetu. Finalistkinja je konkursa koji je raspisao košarkaš Saša Đorđević za najuspešnije mlade stvaraoce u oblasti vizuelne umetnosti, te joj je rad trenutno i na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti. Marija uveliko priprema magistarsku izložbu i to sa većim formatima, a za 'Blic' otkriva:
'Svi moji radovi se koncepcijski nadovezuju jedan na drugi. Ostala sam odana radu u metalu, ali je sada u pitanju čelični otpad, a ne olovo, preostao u jednoj fabrici koja mi je trenutno i radni prostor.' Radite, dakle, u potpuno muškom okruženju...
- Sve sami radnici oko mene, što će se, na neki način, kao tema, kontrast devojke usred muškog okruženja, i odraziti u budućim skulpturama. Inače, imam odličnog pomoćnika, a u mogućnosti sam da sama i varim i brusim, što je za mene dragoceno iskustvo. Činjenica je da se retko kom vajaru, ovde, ukaže takva prilika.
Sami ste lili i skulpture po kojima vas publika prepoznaje i za koje ste pobrali nagrade. Otkuda odvažnost da njima kažete i mnogo toga iz svoje intime, što je, ipak, retkost?
- Ima umetnika koji kada urade nešto, ne žele da o tome puno pričaju, ili čak kriju pojedinosti vezane za nastanak dela. Radeći na zadate teme na Akademiji - klasične portrete i aktove, bila sam u raskoraku u odnosu na ono sve ono što se dešavalo van fakulteta, na ulici (studentski protesti, bombardovanje). Sva ta nagomilana nervoza provalila je iz mene, na kraju pete godine. Počela sam da u skulpturi ispoljavam sopstvene reakcije na članke iz novina, na neke osobe, na ono što doživljavam, na sve što me okružuje. Stvarajući rad, razračunavala sam se sama sa sobom, a dok sam pokazivala radove profesorima, prijateljima, dakle pre izlaganja, uvek sam im objašnjavala iz kojih ideja su oni proizašli. Stoga mi je prirodno bilo da objašnjenja učinim dostupnim i u katalogu izložbe, uprkos činjenici da rad i sam po sebi mora da ima snagu. Međutim, svedok sam toga da razlike u percepciji postoje. Na primer, rad koji se odnosi na moju realnu težinu, protumačile su u prvi mah samo žene, jer su, po prirodi, više opterećene svojim izgledom od muškaraca. Bavite se sobom kroz skulpturu...
- Mi, jednostavno, moramo da se bavimo sobom kroz sve vidove stvaralaštva, ne samo konkretno skulpturom, već i pisanjem, razmišljanjem. Dakle, sve je povezano, i ne može da se iscrpi samo jednim načinom izražavanja. Galerijski prostori sve više postaju prostori konverzacije o radovima. Učesnik ste radionice koju je osmislila Milica Tomić, sa domaćim studentima i stvaraocima u Finskoj. Uskoro ćete, nedelju dana, provesti u Helsinkiju...
- Upravo je zadata tema tog susreta – poruka, da je svako od nas napravi i uputi nekome. Za tu priliku, uradila sam jedan video rad propraćen fotografijama i tekstovima, a očekuje nas diskusija o tome. Pre par nedelja, učestvovala sam i na radionici 'Speak up' u Beogradu, kao obliku nordijsko–balkanske saradnje. Prilika je to da čujem i neka drugačija mišljenja o sopstvenom radu. Izvesno je da se Skandinavci i mi slično osećamo, kao predstavnici umetničkih sredina na marginama. Na šta ćete utrošiti novčani iznos (hiljadu evra) od nagrade požarevačkog bijenala?
- Ako stigne pre puta, dobro će doći... Ipak, najradije bih opremila svoj radni prostor alatom, aparatom za varenje, brusilicom... Kakvo je osećanje po dobijanju nagrade u znak sećanja na Barilijevu?
- Poznat mi je njen život i veoma je cenim; i zato mi je baš drago što sam se našla nekako tu u njenoj blizini. Da li biste i vi mogli da pređete okean bez ičije zaštite, tako kako je to ona učinila?
- Upravo to i želim, a mislim da se u toj želji za istraživanjem ne bih ni osećalanezaštićenom. Pratim konkurse već duže vreme i nastojaću da odem jer je za umetnika jako bitno da vidi šta se dešava van njegove sredine. Doduše, lepše bi bilo otići udvoje... Ljubica Jelisavac
