Izvor: Vostok.rs, 19.Avg.2023, 16:27
Devet decenija školskog broda “Jadran”, drugi deo
NA JEDRA
Osvanuo je vedar i sunčan dan. Vetar lagano duva kroz konope i jarbole s krstovima na “Jadranu”. Stojimo postrojeni na palubi s jedne i druge strane prednjeg jarbola. Osam je časova! Podiže se pomorska zastava, koja se kroz šumu konopa zaleprša na sošnjaku.
“Na jedra!” - začu se glas glavnog brodarskog sa palube.
Brzo skidamo cipele i čarape, slažemo ih pored jarbola. U roku pet sekundi prednjaci kreću uz pripone a ostali za njima, provlačimo se kroz koš i stižemo na svoja mesta prema rasporedu za razapinjanje i ubiranje jedara. Ja sam na donjem(deblenom) krstu, na levoj strani - broj B2. Iznad mene još više nalaze se oni na gornjem(slemenom) i srednjem krstu(košnom). Po komandi razmićemo se, verući se bosim nogama po konopu, telom pripijeni uz krstove, rukama drešimo krsna jedra na jarbolu visokom nešto preko 37 metara. Kroz konope i vetar čuje se glas sa komandnog mosta:
“Ne sme se, drugovi pitomci, gledati u noge, već u ruke, jer je važnije da se rukama uhvati za konop, kad se dobro uhvati za konop ne može se nikada pasti, pa makar noge lebdile u vazduhu”.
Kroz tri-četiri minuta razapeli smo jedra i spustili se na palubu. Opet smo postrojeni pored jarbola.
“Koje smo konope odrešili”, začu se glas brodarskog pokazujući u druga do mene.
“Druže stariji vodniče, odrešili smo trbušne i pomoćne ubralje i sa izvlakačima škota spustili...”, odgovori spremno Đorđe Milanovski.
Svaki konop na ovom brodu ima svoju namenu, mesto i naziv. Svi su uredno složeni, podvezani, obešeni...Složeni su u venac, u ploču, u osmicu, namotani na bubanj. Neki su složeni u dugačke vojeve ili u zmiju. Moramo da pazimo na nastavi i naučimo naziv svakog konopa i čemu služi, jer za vreme jedrenja ili oluje, pogrešno zategnut ili popušten konop, može dovesti brod i posadu u opasnost. Da se razapne samo jedno jedro, a njih je 12, treba povući ili popustiti desetak raznih konopa istovremeno. Potrebno je naučiti rukovati ovim konopima, ali i biti sposoban da kasnije učiš druge, i po danju i po noći, u luci i u plovidbi, pa i onda kad te iz sna probude.
KROZ KVARNER
Već više od jednog časa plovimo kroz Kvarner. Duva jaka bura. More je pobesnelo, iznad njega je sloj morske prašine - raspršene vodene kapi. “Jadran” se ljulja, valja, posrće... Vetar zviždi kroz konope, jarbole i krstove. Hladno je, svi smo mokri. Svakog trenutak očekuje se komanda: “Na jedra”, a onda treba bos po smrznutim priponama na jarbole. Pala je noć, sve je kao u paklu. Stojim na kormilu i jsdva držim točak, a kad treba promeniti kurs pomaže mi Kučo, koji stoji na levom boku. Pramčani deo prelivaju valovi. Prvi put sam u ovakvoj oluji. Odmah po isplovljenju iz Pule odjeknuo je glas komandanta:
“Pripremi brod za teško more!”
Svi su na svojim mestima. Oni koji nisu na službi sklonili su se. Ništa nije stabilno pod nogama, paluba kao da se kreće. Malo ko je večerao. Morska bolest se vidi na svakom licu. Komandant broda stoji na komandnom mostu, bled i pogleda uprtog u more. Vidi se da i njemu smeta more, ali svako to podnosi na drugačiji način. Komandant je smiren, pa je odmah lakše. U teškim situacijama svi pogledi su uprti u njega. Dok ga posmatram, ulažući maksimalan napor da držim točak u rukama, razmišljam o tome kako sam zamišljao komandanta jednog ovakvog broda u ovakvoj situaciji čitajući knjige o slavnim pomorcima i gusarima. Znam da naš komandant nikada ne bi napustio svoj brod, pa ma šta mu se desilo.
Brod je za svakog pomorca druga, često i prva, kuća pa je ljubav prema brodu i osećaj pripadnosti posadi jednog broda izražena. Nepisani zakon o ponašanju pomoraca je da se brod napušta samo onda kada nema drugog izlaza i to u poslednjem trenutku. Već je postalo legendarno da komandant poslednji napušta svoj brod ili čak tone sa njim.
Na pobesnelpm moru „Jadran“ se ljulja, valja. posrće...
Sledeći dan, kad se vreme donekle smirilo, svi pitomci jednoglasno pričaju o komandantu broda i njegovoj smirenosti. Uz priču o hrabrosti komandanta, mnogo je šala na račun onih koji su noćas bili “izbačeni” iz stroja, a svi su to na svoj način osetili.Pravo pomoračko krštenje.
DOVIĐENjA, VIDIMO SE OPET!
Danas se završava poslednji dan našeg pitomačkog ukrcanja Na ”Jadranu”. Za tri godine školovanja proveli smo skoro četiri meseca na njemu u više navrata. Nikada bolje nismo očistili brod kao jutros. Niko danas nije zabušavao. Jedna grupa četkama pere palubu, druga je briše, treća slaže konope, četvrta do usijanja briše sve što je od mesinga, tako da se na uređajima može ogledati. Niko danas ne zabušava.
Rubni pozdrav prilikom uplovljavanja u matičnu luku posle višednevnog krstarenja
Postrojeni na palubi - s jedne strane pitomci, s druge strane posada - slušamo pozdravne reči komandanta broda i zahvalnicu našeg klasnog satrešine. Pogledi polako lutaju po delovima broda, svako gleda ono što je na njega ostavilo najlepši utisak. Vreme je lepo, maestral tiho duva kroz snast broda. Gledam prednji jarbol i krst na kome sam mnogo puta razapinjao i ubirao jedro, pripone po kojima sam se peo svako jutro.
U koloni po jedan napuštamo brod preko siza, uz zvuke brodske sirene u znak pozdrava. Pozdravljamo zastavu i brod. Svako od nas ima mornarsku vreću sa svojom opremom, a u glavi mnoštvo različitih uspomena za ovog broda. Interesantno, razmišljam samo o onome što je bilo lepo.
Polako se udaljavamo ka našim zgradama. “Jadran” ostaje iza nas, još lepši i izazovniji.
Doviđenja, vidimo se opet! To kao da kaže on nama, ali i svaki od nas njemu.
POVOLjAN VETAR U JEDRA SLAVLjENIKU
Na ovom brodu, na njegovoj palubi, njegovim jarbolima i jedrima mnogi su stekli obecedu teškog i istovremeno dragog, plavog i nemirnog mora. Ploviti i uspešno savladati taj elemenat posebno se doživljava na ovom jedrenjaku i dugo godina nakon ukrcanja na njemu u sećanju su visoki, vitki, jarboli, njegeve zamrznute pripone i nategnuta jedra.
Teglenje “Jadrana” čamcima na vesla
Na 18 krstarenja van Jadranskog mora brod je posetio: Oran, Tunis (4), Maltu (8), Pirej (7), Gibraltar (5), Lisabon (3), Kazablanku, Malagu, Palma de Majorku, Porto Grande, Madeiru (2), Kadiks, Ajačio, Vilfranš, Iraklion, Bejrut (3), Marmaris, Istambul (2), Konstancu (2), Varnu, Solun (2), Napulj, Aleksandriju (3), Port Said (2), Suec, Tripoli (Liban), Tripolis (Libija), Samos, Sulinu, Burgas, Kavalu, Atos, Patras, Hamilton (Bermudi), Njujork, Boston, Vera Kruz i Porto Delgadu (Azori), Šerbur, Roterdam, Hamburg, Kil, Gdinju, Stokholm, Kopenhagen, Oslo, Portsmut (2), Latakiju, Rodos, Bengazi, Port Sudan, Krf (3), Tulon i Livorno. Na tim putovanjima brod je preplovio blizu 80.000 milja, a po Jadranskom moru oko 410.000 milja.
Ljuljanje i valjanje na talasima mora u buri ili po jugu, pun kablić posle toga i teško dizanje sidra davno su pali u zaborav, a ostalo je ono najlepše stečeno za četiri meseca plovidbe na njemu - ljubav za brod koja se stekne na ovom jedrenjaku. Tu se doživi sva ona romantika i ostvari mašta iz detinjstva i oseti sva surovost mora kada “pobesni”. “Njegov lepi izgled”, zapisa jedan od pitomaca koji je na njemu postajao pomorac, “mnogobrojni uspesi bacali su u zasenak onu drugu stranu, nerazdvojno vezanu za život mornara, život često grub i mukotrpan po onoj staroj mornarskoj ‘mornarski hleb ima sedam kora’. Oni što su ga poznavali sa strane nikad nisu videli i tu stranu broda. Kroz njega su gledali daleki svet, velike gradove… Pred očima su im bili bučni dočeci u tim svetskim lukama, banketi na čistoj palubi ‘Jadrana’, doživljaji ljudi koji plove njim. I zato se uvek nametalo pitanje onih na njemu i onih sa strane ‘a gde li će ove godine”.
Nove generacije plove na ovom ponosnom starcu, a u očima starih pomoraca koji ga pozdravljaju skinute kape i salvama iz starih topova izaziva divljenje i suzu u oku. On ih podseća na mladost, na dane kada su u nevremenu govorili “ko me gurnu na more” i kada su jedva čekali da ponovo zaplove kada su na kopnu - kao i svi mornari sveta.
Pažnja koja se posvećuje ovom brodu ukazuje da će ovaj lepi brod, sa svojim belim jedrima i vitkim jarbolima, još dugo godina ploviti Jadranom i drugim morima, da će pristajatu u mnoge luke i oduševljavati prisutne na obali, a mnogim generacijama pomorskih oficira i podoficira bio je i ostao teška, ali najdraža, njihova učionica koje će se sećati čitavog života.
Povoljan vetar u jedra slavljeniku! Neka još dugo godina plovi morima i okeanima! Njegovi pitomci, ma u kojoj državi živeli i ma kojoj državi ovaj brod pripadao, nikada ga neće zaboraviti!
Boško ANTIĆ
.jpg)
