Izvor: Radio Slobodna Evropa, 25.Sep.2015, 08:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deo: Zapad ne može da bude centar sveta

Bivša indijska ambasadroka i direktorka Instituta "Gateway House" u Mombaju, Nilem Deo (Neelam), kaže u intervjuu za RSE da ukoliko Zapad uvaži novu realnost, onda će svetski poredak bio demokratskiji sa manjom dominacijom zapadnog bloka. Ukoliko, pak, bude odbijao promene, onda će se pojavljivati paralelni univerzumi, odnosno blokovi.

"Indija želi da BRIKS i međunarodne finansijske institucije deluju komplementarno. Međutim, ako se ne promeni procentalni udeo u glasanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << u Međunarodnom monetarnom fondu, čime bi se uvažio ekonomski rast Indije i Kine, onda će BRIKS postati sve važniji faktor u zemljama u razvoju koje nisu adekvatno zastupljene u postojećim međunarodnim institucijama i stvaraće se paralelna međunarodna finansijska struktura", ističe Deo u intervjuu za RSE tokom "Foruma 2000" u Pragu.

Kontradikcija između tržišta i političkog monopola u Kini

Deo: Uzroci usporavanje kineske privrede su pre svega unutrašnji. Delimičan razlog je i preorijentacija na ekonomiju koju će podsticati domaća tražnja, što znači i podizanje prihoda stanovništa u odnosu na dosadašnje niske plate zaposlenih koji su proizvodili robu uglavnom za izvoz. Istovremeno, tržište teži da deluje što slobodnije dok Komunistička partija Kine nastoji da zadrži kontroli i taj jaz je izbio na površinu krizom na berzi u Šangaju.

Ljudi su najpre podsticani da investiraju na berzi. Međutim, kada su se pojavile turbulencije, koje bi se u drugim zemljama doživljavale kao normalne korekcije na tržištu akcija, odnosno prilagođavanje, stiče se utisak da je kineska vlada reagovala panično i preduzela čitav niz mera u cilju kontrole, kao što su zabrana trgovine akcijama kompanija preko 50 odsto njihove vrednosti, da optužuje ljude za spekulacije, pa čak i da hapsi.

Dakle, teško je imati otvorenu berzu sa tržišnim zakonima kao na Zapadu i istovremeno je u potpunosti politički kontrolisati. Očito je reč o komplikovanoj tranziciji u kojoj ima uspona i padova.

Deo: Kineska komunistička partija je očito dobro proučila sovjetsko iskustvo, tačnije da je Gorbačov najpre započeo političke reforme a tek kasnije ekonomske. Da, zvanični Peking želi što produktivniju, tržišnu ekonomiju ali je pitanje u kojoj meri je spreman da popusti partijski monopol, što je samo po sebi kontradiktorno.

Sigurno će biti još mnogo kriznih epizoda, ali još ne znamo da li i u kojoj meri jačaju alternative u Kini, kako unutar same Komunističke partije tako i izvan nje.

Deo: Da, kineska ekonomija može da nadmaši američku ako bude stabilna, što je otvoreno pitanje. Međutim, i američka privreda je podložna krizama. Kineska ekonomija raste po stopi od 5-6 odsto godišnje, dok američka u najboljem slučaju 3-4 procenta. Naravno da će doći trenutak kada će kineska privreda prerasti američku ako se nastavi sadašnje trendovi. Istovremeno, uspon "ostatka sveta" znači i rast drugih zemalja, pre svega Indije. Ona je otvorena, demokratska zemlja. Naravno, sa otvorenim sistemima idu i određeni problemi ali i stabilnost jer nema totalne kontrole vlasti. Sve države intervenišu u kriznim trenucima u ekonomiju.

Tako su američke Federalne rezerve "kvantitativnim popuštanjem" nastojale da stabilizuju i ojačaju privredu. Međutim, kineske vlasti su obustavile trgovinu na berzi, nastojeći da je u potpunosti kontrolišu na policijski način. Dakle, verujem da će kineska ekonomija nastaviti rast. Ona može nadmašiti američku, ali sumnjam da će njen razvoj biti postojan i stabilan.

Deo: Da, SAD su veoma atraktivne pre svega za mlade ljude. Za mlade Indijce Amerika je sinonim za inovacije, moderne tehnologije, velike pojedinačne mogućnosti za biznis. Oni se uključuju tamo u multikulturni ambijent, razmenjujući ideje sa drugima uključujući i kineske studente koji dolaze u SAD. Da, veoma malo ljudi emigrira u Kinu. Kada je reč o Indiji, najviše je imigranata iz Bangladeša iz istorijskih i geografskih razloga.

Američka ekonomija ima razne prednosti, počev od prirodnih resursa, elitnih univerziteta, inovacija u kulturi. I Kina nastoji da promeni ambijent za poslovanje i napredak. Međutim, veoma je teško pospešiti radikalne reforme ako vlasti nastoje da kontrolišu slobodu misli a bez koje nema inovacija.

Drugačija je situacija u Indiji u kojoj ima mnogo uspešnih stručnjaka i menadžera. Neki od njih nalaze se na ključnim pozicijama u Guglu, Majkrosoftu i ostalim multinacionalnim korporacijama, čak i u Dojče banci. I pojedine kineske kompanije uspešno posluju, ali nema toliko pojedinaca koji se izdvajaju. Reč je o kulturnoj razlici.

Sličnosti sa stanjem uoči Prvog svetskog rata

Deo: Nesumnjivo je kinesko-američko rivalstvo u ovom delu sveta. Istovremeno, uspon Kine je veliki izazov za Japan. Sa druge strane, Kina i Indija imaju najdužu spornu granicu na svetu.

Prirodno je da se susedi Kine u takvoj situaciji veoma često konsultuju, izvode zajedničke vojne vežbe, ali da bi se uspostavila ravnoteža a ne u cilju produbljivanja sukoba. Ne verujem i da je izgledan oružani sukob između Kine i SAD, ili Kine i Japana.

Naravno, ima incidenata u Južnom i Istočnom kineskom moru. Uopšte nema napretka u pregovorima Indije sa Kinom da se reši spor oko granice. Nju Delhi je blizak Japanu i SAD ali nije u vojnom savezu sa njima. Nema nagoveštaja stvaranja saveza u ovom delu sveta nalik NATO.

Deo: U pravu ste. Nijedna vlada ne želi, ili misli da ne želi rat, ali mogu da skliznu u njega. Međutim, nuklearno oružje je promenilo situaciju u odnosu na vreme uoči Prvog svetskog rata. Kina, Indija i Pakistan poseduju nukelarno oružje i fizički su veoma blizu.

Ali, to nije prioritet u Aziji, koja je i dalje mnogo siromašnija od Evrope, već ekonomija. Naravno, incidenti koji se povremeno dešavaju mogu da izazovu mnogo veće sukobe.

Deo: Naravno da ako raste ekonomija neke zemlje sve više novca se odvaja i za armiju, mada je američki vojni budžet veći od izdvajanja za odbranu 10 sledećih zemalja na listi zajedno.

Da, Peking vidi sebe kao ravnopravan sa Vašingtonom i želi da tako bude tretiran. To nije dobra situacija imajući u vidu i da jača nacionalizam u Japanu, Kini i drugim zemljama regije.

Kada je reč o sporu između Kine i Indije oko granice, ona je slabo naseljena sa obe strane, što je srećna situaucija u slučaju sukoba. Dakle, reč je o opasnoj situaciji i može se porediti sa onom uoči Prvog svetskog rata, ali ne verujem da može do do novog globalnog sukoba, već eventualno do lokalnog. Jedan od glavnih uzroka dva svetska rata je period kolonizacije od strane velikih evropskih sila. Tako su indijski vojnici učestvovali u oba rata u britnaskim uniformama.

​Surevnjivost svakoga sa svakim u Istočnoj Aziji

Deo: Veoma teško. SAD podržava Pakistan navodeći kao razlog svoje globalne interese a Kina zbog regionalnih interesa. To je za Indiju problematičan pristup jer je podrška Vašingtona i Pekinga omogućila Islamabadu da postane nuklearna sila. Pakistan je rasadnik terorizma u Indiji, celom svetu a sada i na domaćem terenu.

Nju Delhi smatra da SAD vode lošu politiku prema Islamabadu a da je pakistansko-kineska osovina usmerena protiv Indije. Nju Delhi pokušava da kroz jačanje ekonomske saradnje sa Kinom i Pakistanom smanji tenzije u odnosima. Međutim, znamo da uprkos velikoj ekonomskoj razmeni Pekinga i Tokija, odnosi između ove dve zemlje i dalje su veoma zategnuti.

Deo:I Rusija je u međuvremenu počela da isporučuje oružje Pakistanu. Jasno je da je vojna industrija veoma profitabilna, ali, pre svega SAD, treba da preispitaju odnose sa Pakistanom imajući u vidu da je terorizam postao globalni problem.

Deo:Ne, jer i Vašington nastoji da proda što više oružja i Indija je naručila od SAD kontigent vredan oko 10 milijard dolara. Indija ne može baš da se ponosi činjenicom da je najveći kupac oružja na svetu.

Deo: Kina, koja nastoji da ojača ne samo ekonomski i vojno, vrši pritisak na Indiju postavljajući neopravdane zahteve. Indija i Kina se nisu ranije graničile ali su postali susedni nakon kineske okupacije Tibeta. Peking sada želi da pripoji i delove Indije zasnivajući svoje argumente na aneksiji Tibeta.

Deo:Kratkoročno se ne nazire rešenje, ali ako se Kina okrene unutrašnjem ekonomskom razvoju onda na duže staze mogu popustiti tenzije na granici sa Indijom, ali ne nužno i da se postigne sporazum.

Siromašni, nasilje, kaste - izazovi Indije

Deo: I u Indiji opada stopa nataliteta, ali će za 20-tak godina imati mnogo mlađe stanovništvo nego u Kini koje već stari. To je prednost za Indiju kada je reč o radnoj snazi.

Takođe, iako je njena teritorija manja, Indija ima više obradivog zemljišta nego Kina. Da, Indija je veoma naseljena zemlja, ali se korenitim reformama može poboljšati poljoprivredna proizvodnja i ostali sektori.

Ove godine je stopa rasta sedam odsto i po prvi put veća nego u Kini. Budućnost Indije mnogo više zavisi od internih faktora, odnosno spremnosti da sprovede radikalne reforme, nego od zbivanja u okruženju.

Deo: Indijska demokratija se suočava sa mnoštvo problema. Mora se učiniti mnogo više u socijalnom sektoru jer je nekoliko stotina miliona stanovnika veoma siromašno i ne oseća nikakve efekte reformi, zatim na poboljšanju položaja žena, regulisanju odnosa među kastama, smanjenju regionalnih razlika. Međutim, kao demokratska zemlja mi priznajemo da ovi problemi postoje i pokušavamo da ih rešavamo. S druge strane, u zemlji kao što je Kina gde vlada jedna partija koja pokušava sve da kontroliše čak se i ne zna koji su problemi.

Jačanje paralelnih univerzuma ukoliko svet ostane "zapadnocentričan"

Deo: Taj konsenzus jača. Na primer, Indija ima dobru saradnju sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima koje su na osnovu sporazuma vratila u Nju Delhi teroriste indijskog porekla a koji su potražili utočište u ove dve zemlje. Međutim, međunaronda zajednica, a pre svega SAD, moraju da uvaže realnost da je Pakistan rasadnik terorizma i da se drugačije postave prema njemu. U Indiji ne postoji domaći islamski terorizam već uvezeni iz Pakistana.

Deo:Ako se Zapad prilagodi i uvaži promene koje se dešavaju na globalnom planu što bi se reflektovalo i u novoj kompoziciji Saveta bezbednosti, onda bi svetski poredak bio demokratskiji sa manjom dominacijom Zapada. Ukoliko pak bude odbijao promene i prihvatanje realnosti, onda će se pojavljivati paralelni univerzumi, odnosno blokovi.

Deo: Indija želi da BRIKS i međunarodne finansijske institucije deluju komplementarno. Međutim, ako se ne promeni procentalni udeo u glasanju u Međunarodnom monetarnom fondu, čime bi se uvažio ekonomski rast Indije i Kine, onda će BRIKS postati sve važniji faktor u zemljama u razvoju koje nisu adekvatno zastupljene u postojećim međunarodnim institucijama i stvaraće se paralelna međunarodna finansijska struktura.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...