Izvor: Vostok.rs, 22.Nov.2013, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejton 95 : Bosanska odskočna daska Bila Klintona
22.11.2013. -
21. novembra u konferencijskoj sali u američkoj vazduhoplovnoj bazi "Rajt - Peterson", konačno su se pojavi li glavni učesnici teškog pregovaračkog maratona - predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević, bivši predsednik predsedništva Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović i hrvatski predsednik Franjo Tuđman. Američki državni sekretar Voren Kristofer, otvara jući završnu ceremoniju potpisivanja okvirnog sporazuma, zahvalio se trojici lidera za njihov naporan >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i efikasan rad i naglasio da će Dejtonski sporazum omogućiti građanima Bosne i Hercegovine da po prvi put za četiri ratne godine u miru da proslave Novu godinu. Mir na Balkanu je postao stvarnost.
Naravno, poslednja tačka je bila stavljena 14. decembra 1995. u Parizu. U Dejtonu su određeni glavni parametri - Bosna ostaje jedinstvena država, istina, podeljena na dva dela – Muslimankso-hrvatsku Federaciju i Republiku Srpsku.
Amerikanci su, očigledno, žurili da po svaku cenu dođe do bilo kakvog dogovora. Kada su pregovori još jednom zapali u ćorsokak, Klinton je odlučio da interveniše. Njegov telefonski razgovor sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom, po svemu sudeći, bio je odlučujući.
Geografski spor oko Posavinskog koridora, njegova širina, bio je odložen. Delegacija Srba je dala svoje punomoćje Slobodanu Miloševiću, a zatim njegov potpis doveli u pitanje. Momčilo Krajišnik - predsednik parlamenta RS – izjavio je tih dana novinarima: "Mi se ne slažemo sa Dejtonskim dokumentom, on ne zadovoljava naše nacionalne interese". Milošević je u televizijskom obraćanju iz Dejtona nedvosmisleno rekao da je rat gotov, da su definisane granice između Hrvatsko - muslimanske Federacije i RS i da je sada besmisleno vojno rešavati teritorijalna pitanja.
Nakon Dejtona, bivšeg predsednika BiH Aliju Izetbegovića u Sarajevu su dočekali omladina i simpatizeri "Stranke demokratske akcije". Stari Izetbegović je izjavio da će mir sada sprovoditi NATO, a da će za obnovu ekonomije biti odobrene milijarde dolara bespovratnog kredita. Obećano im je bilo 5 milijardi dolara za dve godine. Međutim, još jednom u Sarajevu se čuo i ultimatum Izetbegovića: "Čekaćemo rezultate Dejtona 2-3 meseca. Ako ne bude mira i dođe do problema, mi ćemo povući svoje potpise sa dokumenta."
Mnogi u to vreme su mi govorili da će Bosna uvući u svoj vrtlog NATO i EU na više decenija. Sami Amerikanci su pokušavali da ubede svet da će oni zajedno sa svojim NATO saveznicima za godinu-dve zavesti red u BiH. Bosna je bila predizborna odskočna daska za Bila Klintona. Dobivši mir i spokoj na Balkanu, on je samouvereno računao na naredni predsednički mandat. Birači su trebali da glasaju za mirotvorca koji je "izbavio" Evropu od rata na Balkanu.
Odmah posle vesti iz Dejtona, u srpskom delu Sarajeva su počele demonstracije. Bilo je jasno da Srbi ne žele da žive zajedno sa muslimanima. Slogan „Sarajevo - naš grad – nikome ga nećemo dati“, govorili su mnogo. Lider Srba Radovan Karadžić u intervjuu za VVS je rekao: "Dejtonski sporazum može od Sarajevo stvoriti evropskim Bejrutom. Želimo odvojen status."
Ričard Holbruk je odmah stavio do znanja - "Neće biti ustupaka". Radovan Karadžić je uvek protivio prisustvu NATO-a na svojoj teritoriji. U istom intervjuu za VVS ustvrdio je: "Mi imamo svoju vladu i parlament. I ako oni ne ratifikuju odluku da NATO pošalje svoje trupe ovde, tada oni ovde nemaju šta da traže".
Svi su bili svesni da je problem suživota tri naroda (Muslimana, Hrvata i Srba) u Bosni, posebno u Sarajevu, kompleksan, i da ne može biti brzo rešen. U tim novembarskim danima 1995, na zagrebačkoj televiziji je katolički poglavar u BiH biskup Pulić, na iznenađenje mnogih, izjavio da su Hrvati, takođe, bili pod pritiskom.
Biskup je izjavio da nikada nije imao priliku da javno izrazi svoje mišljenje na sarajevskoj televiziji na kojoj su se samo čuli glasovi i mišljenja onih koji ispovedaju islam.
U principu, bilo je jasno da je model mirnog rešenja konflikta i statusa Sarajeva, koji je napravljen u vazduhoplovnoj bazi "Rajt-Peterson", tih novembarskih dana 1995 za mnoge bio neprihvatljiv. Svaki narod je želeo da ima legitimno pravo na postojanje
(Nastaviće se)
Konstantin Kačlalin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
