Izvor: Politika, 01.Apr.2010, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Degenerativni kapitalizam
Degenerativni kriminalni kapitalizam izrasta kao otrovna pečurka na telu nedužnih žrtava
Glavna razlika između industrijskog i trgovačkog kapitalizma je u tome što prvi počiva na krupnim fabrikama, stalno „ima pred sobom svetsko tržište, upoređuje svoje cene koštanja s tržištem”. On je u rukama velike svetske sile kapitala. Trgovački kapitalizam je u rukama trgovaca.
U mojoj porodici kupovali smo u našim apotekama jedan lek protiv osteoporoze >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po paprenoj ceni. Odemo u Segedin i u tamošnjoj apoteci „Kiđo” (,,Zmija”), kupimo taj isti lek kao triput jeftiniji. Odmah kupimo tri doze za mesec i po dana. Razmotrili smo taj slučaj. U Mađarskoj ga prodaju po evropskoj ceni. Pri tom je zaradila apoteka, zaradio uvoznik, a profit je ubrao švajcarski proizvođač. U našoj apoteci ne vlada evropski kapitalizam, nego neka degenerativna forma tog sistema.
Dobro je kad neki od nosilaca naše politike otputuje u Evropu, ali pod uslovom da uđe u radnje sa odećom i obućom za decu. Jedan od njih, koga otkako je stvar ispričao preko TV ekrana više cenim, posvedočio je da je tamo, na evropskom tržištu, roba za decu, neizbežni balast roditeljskih budžeta, jeftinija!
Da, kod nas trgovci diktiraju cene. Iza naših trgovaca više uglavnom ne stoji kožno-tekstilna industrija prethodnog perioda („privatizovana” je, ili otišla na doboš). Nema industrijskog merila troškova nego se oni šibaju „odokativno”. Da ne bih udarao samo u očajničke strune, moram da navedem svoju kupovinu zimskih dubokih cipela (čizama) sa posuvrnutim krznenim rubom. U novembru nam sin javi da mu kroz tanke đonove jesenjih cipela probija mraz. Potražimo po Beogradu, i u Njegoševoj ulici nađemo prodavnicu obuće iza koje stoji naša industrija. To je prodavnica korporacije M. D. Čizme su za brdsku vojsku, ojačane, postavljene, ugodne (probao sam ih) i greju noge. Nisu ni cenom otišle preko sedam hiljada.
Očigledno, industrijski potkrepljeni kapitalizam nadmoćniji je od čisto trgovačkog. Trgovački je, svojim nastankom, bivao sistem pljačke. S tim što su rani trgovci bili napadani od barona-razbojnika, protuva i bitangi.
No ima jedna mračna, treća vrsta, čisto degenerativnog kapitalizma: to je onaj koji počiva na ordinarnom kriminalu! Nazvaću ga „kriminalni kapitalizam”. Zamislićemo da se on začinje po podzemnim garažama, podrumima i pacovskim budžacima. Glavni motiv je i ovom kapitalizmu bezobzirni profit. Pri tom se roba kojom će se „kapitalisati” ne bira pošteno i čovečno. Degenerativni kriminalni kapitalizam izrasta kao otrovna pečurka na telu nedužnih žrtava. Za kriminalnog kapitalistu (taj novorast 21. veka) nije važno hoće li svojom profitnom robom uništavati odrasle, mlade ili čak decu. Uz šverc oružjem i ljudima, najpodesniji im je za transport i proturanje demon droge.
Što rekao Martin Luter 1527. godine, ovom „nehrišćanskom lupeštvu” država je dužna da stane na trag.
Sve države današnjeg sveta kunu se da su u pohodu protiv tog štetočinskog lupeštva. Ali skorašnje vesti o švercerima droge uhvaćenim na Atlantiku, i o golemim legalizovanim vlasništvima tih istih švercera nad hotelima, imanjima i „investicionim poduhvatima” izazivaju jezu.
Novac im je svojim nagomilanim resursima dao ugled i javna priznanja. Čak i neke države štite šampione degenerativnog kapitalizma. To baca uvek sumnju na te države, da ni njihov akumulirani kapital nije nastao čistim putem. Poreklo novca, u ova vremena razvijene tehnike pranja novca, iščezava i gubi se brzo. Nosioci „nehrišćanskog lupeštva” moći će, uz veliku verovatnoću, bilo skupim advokatima, bilo neulovljivim fiskalnim marifetlucima, da nadvladaju časno javno mnjenje.
Jer ko se kao šegrt učio zgrtanju para na drogi, biće majstor kad zađe u vode legalnog lavirinta.
Raša Popov
[objavljeno: 01/04/2010]
.jpg)
