Izvor: Politika, 06.Jul.2012, 07:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Davinić ume da se brani
Neki budući analitičari srpske pravosudne istorije sa početka 21. veka nezaobilazno će morati da, ispisujući i analizirajući važne sudske procese, posvete veliku pažnju Prvoslavu Daviniću, ministru odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora, nezaobilaznoj figuri i akteru više srpskih pravosudnih rašomonijada. On je za sada uspeo da u pet procesa „države protiv Davinića“ izađe na kraju – kao pobednik.
Tačnije, da ne bude osuđen. I još tačnije, da bude oslobođen!
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
I u šestom procesu koji se vodi protiv njega, za optužbe u aferi, u javnosti nazvanoj „Satelit“, koja je još u toku, ima sasvim dobre izglede da – „paradom“, fudbalskim rečnikom kazano, odbrani svoj gol, mada su mu pucali najbolji „špic igrači” koje Srbija ima u reprezentativnom dresu!
Oveštalo bi bilo poređenje da je on u stilu Davida pobedio Golijata, jer nije u pitanju ta vrsta mitološke borbe, ali da je izašao do sada u svim procesima kao pobednik, činjenica je koja oslikava stanje u državi, njenom pravosuđu i odnosu snaga „na terenu“.
Oslobođen je, dakle, od optužbe da je dodelio nezakonito stanove pripadnicima jedinice „Kobre“, pa da je dodelio jednoiposoban stan viceadmiralu Mihajlu Živkoviću, čak i da je nezakonito poklonio rashodovani brod „Barkasa“ vladi Crne Gore, posle raspada zajednice, kada se imovina licitirala bez kriterijuma. Tužili su ga ali nisu dokazali da je nezakonito trošio budžetska sredstva za isplatu otpremnina zaposlenima u Ministarstvu odbrane.
Juče je likovao jer je u finalu afere „Pancir“ oslobođen, usled nedostatka dokaza da je sa kompanijom „Mile Dragić“ hteo da se okoristi „debelom provizijom“.
U aferi „Satelit“ pred Višim sudom u Beogradu još ga kinje i drže kao optuženog, ali i tu je već skoro pala nagodba sa izraelskom firmom, prema kojoj je Srbija dobila „dirižable“ da u 21. veku snima iz vazduha ono što svi snimaju iz satelita, platila firmi iz Tel Aviva da odustane a da Davinić bude aboliran.
Kako je to uspeo bivši ministar da izvede, može da se pretpostavlja i nagađa, a jedino je sigurno da on nije bio „usamljeni jahač“ i da je bio, kao optuženi pred deliocima pravde, dovoljno uverljiv da je to „neko drugi“ inicirao a on bio samo šraf koji lupa paraf i u lancu odluke, formacijski, čini ono što se ne sudara sa zakonom ili bar onim delom koji mu se imputira. Da li je njegovo prethodno profesionalno iskustvo kao eksperta za „međunarodne pravne radnje“ doprinelo da se kao riba snalazi u svakoj vrsti vode, pa bila ona i srpsko pravosuđe, ostaje da se utvrđuje.
Postoji i druga pretpostavka. Da je politika kao veština omanula u traženju krivca! Odnosno da je neko Davinića hteo da osudi ni krivog ni dužnog.
Bilo kako bilo, Prvoslav Davinić, koji za sve krivi Mlađana Dinkića a ovaj mu vraća loptu i kaže da je on ogledalo stanja srpskog pravosuđa, i dalje se šeta kao slobodan građanin, koristeći pretpostavku nevinosti. Nije kriv, a gospoda koja misli da jeste – neka dokaže!
„Davinić“ će najverovatnije biti poglavlje u udžbenicima budućih studenata prava!
Ozren Milanović
objavljeno: 06.07.2012.
