Izvor: B92, 14.Maj.2015, 15:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danica Maksimović: Bila sam previše lepa za neke uloge
Danica Maksimović je jedna od najpoznatijih dramskih umetnica, a mi smo imali priliku da pričamo sa njom o tome kako je nekad izgledao glumački posao u Jugoslaviji, šta sve treba promeniti danas u kulturi i koji je njen najveći glumački izazov.
U kakvom je stanju kultura danas u Srbiji? Da li je u boljem ili gorem položaju nego kada ste vi počinjali?
- Ne može da se poredi nekad i sad. Prvo tada je bila velika Jugoslavija i bilo je što se kaže – od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Triglava do Đevđevije, pa festival u Puli i predivna arena. Sve je palo na niske grane, jako sam tužna zbog toga. Sada to zovu odliv mozgova, ali ja ne bih to tako rekla, već odlazak naše divne, talentovane i darovite dece. Toliko našeg divnog sveta otišlo je svuda. Ljudi su pobegli, jer se ne snalaze. Vi kada ste emotivni i kada imate svoj svet u kome morate da živite i da stvarate, treba da postoji mogućnost da se vaši kapaciteti ostvare i iskoriste na pravi način. Kada ste suzdražni i ne smete ništa da kažete da ne bi “odleteli“ sa posla, to je poraz i to je pretužno. To je nešto najniže što čoveku može da se desi. Iskreno, ne znam kad ćemo se izbaviti iz ovoga. Nema nama pomoći i kada nemate novca vi ne možete ništa da pokrenete nešto. Naše podneblje je stvarno darovito i Bog nas je nagradio svim osobinama koje krase jednog čoveka, a prikazuju nas kao najgori narod. Čim kažes s od Srbin svi pobegnu od tebe. Kada bi vratili dostojanstvo sve bi bilo drugačije, a ne ovo kako je sad. Šta mene briga ko je premijer i ministar kulture, to u drugim državama nije tako, jer ljudi mogu normalno da rade i žive. Pitanje je samo dokle ćemo ovako, jer ne možemo da živimo od vazduha.
Kao dramski umetnik, da li ste ikada imali iskustva da su neki ljudi pokušali da vas dezavujišu komentarima kao što su – ona je nebitna glumica, ona je samo lepa?
- Reditelj Živko Nikolić mi je jednom rekao – ti si mnogo lepa za moje filmove. On je voleo ženama da stavlja bradavice, brkove i da ih naruži, ali voleo je i lepe žene. Lepota negde pomogne, negde odmogne. Mi kao glumci moramo da imamo taj istraživački momenat da bi se što uspešnije i studioznije bavili ovim poslom. Na taj način želiš da svoje lice poništiš i da dobiješ nešto drugo i ja sam to pokušavala i uspevala. Meni nije strano da se poništim i da ne budem lepa. Kada stalno vam govore da ste lepi i da ste zavodnica onda to postane opterećenje. Meni je sada udobno u mojoj koži, jer sam ono što jesam. Kada je nešto neophodno za ulogu izvlačim neverovatne stvari i sama se zapanjim šta sve “čuči“ u meni.
Postoji li neka uloga koja je bila ozbiljan izazov i koja vas je namučila?
- Malo je takvih uloga, ali namuči vas ona koja je potpuno drugačija od onoga što si do tada igrao. Može to da bude karakter, podneblje, epoha ili istorijska ličnost o kojoj morate da istražite i da iščitate. Ja nekada sebe umem i da namučim i onda sedim noćima i iščitavam i maštam, ali onda nateram sebe da sanjam rešenje uloge. To je meni u par navrata uspevalo. U “Tri musketara“ ja sam Miledi odigrala kao ćelavu. Ta žena je lepotica, ali sa druge strane ona je opasna žena. Kada sam došla deset dana pred premijeru rekla sam da ću ja tu ulogu da odigram kao ćelava. Mene je to strašno nerviralo, jer kako ta žena je lepa a tako zla, mora da ima neki kompleks. Nisam htela da bude vidljiv hendikep, nego da se ispod perike kriju razlozi zašto je takva ličnost. Ja sam dobila takav aplauz na tu ćelavu glavu i bila sam jako ponosna na sebe što sam to uradila.
Da li može da se meri nagrada sa aplauzom publike?
- Nagrade nisu tako česte, da se razumemo. Mislim da me je svaka uloga preporučila za sledeću. Ali najlepše je kad vam publika tapše, to je naše zadovoljstvo za koje živimo. Nema tog umetnika niti glumca koji će vam reći nešto drugo, ako i kaže ja mu ne verujem. Jedino filmski glumci nemaju tu čar da svako veče uživaju u apalauzima, osim kada idu po festivalima, ali to nije svakodnevno kao kada ide predstava.
Prestava “Kumovi“ u Zvezdara teatru doživeće svoje stoto izvođenje. Kada predstava doživi toliko sezona da li je to znak kvaliteta. Da li je bilo predstava koje nisu uspele, a po vama su zaslužile?
- Naravno. Na primer “Lukrecija ili Ždero“ koja je dobila devet Sterijinih nagrada u jednom izvođenju. Nema pravila. Znam kako izgleda kvalitetna predstava, koja zapravo ne pije vodu kod publike. Nešto nekad ne ide. Postoje predstave za koje mislite – jao za ovo ćemo da se obrukamo. Onda se mi zaigramo i publika nas povuče, jer je to izazov. To je materija koja se “mesi“ i svaka predstava je živ organizam. Svako izvođenje je drugačije, jer od premijere do stogog izvođenja sve se menja, mi se na sceni dopunjujemo. Zapravo uvek morate da sačekate publiku i onda će se samo kazati.
