Izvor: Blic, 11.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Današnje mecene misle samo na profit
Današnje mecene misle samo na profit
Kroz njene slike_arhiva šetaju i lebde anđeli, Bahus, Hipnos - posrednici između neba i zemlje. Mediteranska osećajnost i istočnjačka misaonost grade njen svet na pola životnog puta lociran između Skoplja i Beograda. Na izloženom ciklusu u Galeriji ULUS inicijalnu kapislu čini slika 'Susret', započeta pre odlaska Dankice Petrovske na specijalizaciju u Firencu, pre 30 godina, koja je završena nakon puta. Sve druge su naslikane u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toku poslednje tri godine. Njene slike_arhiva nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti u Skoplju, u Kragujevcu, u privatnim kolekcijama, nedavno su bile i u Njujorku na kolektivnoj izložbi naših stvaralaca u Galeriji Ujedinjenih nacija, zatim na Menhetnu, vrlo blizu nekadašnjeg Trgovinskog centra… Zašto je 'Susret' bitan?
- Zato što naznačava i kolorit i teme i prostor kojima se bavim. Ja nisam slikar koji pravi revolucionarne skokove, već pre evolutivni tip umetnika. Iz svake moje slike_arhiva nastaje nova. Lebdeća bića su koliko osećam, potekla iz vezanosti za naše freske jer sam se dugo godina bavila restauracijom u Studenici, isposnicama oko manastira, u 'Svetim Arhanđelima' u Prilepu… Da li vam je to bila namera?
- Ne. Naprosto to je deo mene, ono s čim imam dubok kontakt. U Firenci, kasnije, samo se još više potvrdila moja povezanost za ovo balkansko tle. Makedonsko u njima je u boji, renesansno u prostoru. O tim elementima ne mogu drugačije da govorim do instinktivno. Pratim sebe.
Šta je to specifično makedonsko u vama?
- Nisam ja čista Makedonka. Majka mi je Srpkinja. Rođena sam u Skoplju, mada živim već duže u Beogradu. Kad sam prvi put sa šesnaest godina otišla u Grčku, prepoznala sam svoju pripadnost. Nikad me nigde u Evropi nije ništa toliko dotaklo kao Mediteran. Sve čulne senzacije, čak i mirisi. Jedno vreme sam duže bila u Nemačkoj, radeći kao kostimograf na filmu, i tamo sam shvatila da zapravo nigde ne bih mogla da živim osim ovde. Kao biljka koja jedino tamo gde nikne može da raste. Da li su vam bitni i dalje kontakti sa svetom?
- Ranije sam naravno, kao većina slikara, odlazila redovno na Venecijanski bijenale i pratila šta se u svetu dešava. Moje slikarstvo nije u trendu konceptualne umetnosti. Nije nikad ni bilo, ali to ne znači da me ova ne zanima. Ona nam je stigla kao 'priča na priču'. Ne direktno, nego, recimo, kao 'pokvareni telefoni'. Može li se reći da nam preti smrt slike_arhiva?
- Nikako. Istorija ljudskog roda pokazuje da se čovek oduvek izražavao kroz sliku. Odlasci izvan nje, pokazalo se, svi su bili privremeni. Slika opstaje. Preteruje li se kad se kaže da imamo veoma mnogo talentovanih umetnika, ali budući da još uvek nismo 'otvorena' zemlja, svet zapravo i ne poznaje našu scenu?
- Svako sam sebe precenjuje. To je u ljudskoj prirodi. Pre bih rekla da ovde ima dosta invencije. Ona potiče iz određene vrste slobode. Iako, imajući na umu političke okolnosti, ne pripadamo narodima koji se mogu dičiti slobodom i demokratijom. Na kakvu slobodu mislite?
- Na unutrašnju slobodu. Zapadni svet je, čini mi se, gubi. Zapad živi u uređenom društvu, to je činjenica, ali 'ljudi su zaključani iznutra'. Umetnost traži hrabrost: ne trpi ograde; inventivnost je kao duh pušten iz boce. Neki je mogu nazivati i drskošću, ali ta vrsta svojeglavosti jeste naša osobina. Mislite li da je naša svojeglavost, a zapadnjačka zatvorenost uslovljena tržištem?
- Razvijeno tržište sigurno ograničava slobodu. Možda će vam delovati anahrono ono što ja mislim: tržište i novac nisu pogodno tle za umetnost. Novac nije taj koji podstiče ono što je u umetnosti veličanstveno i snažno. Tržište umetnosti na jednoj strani rasprostire dela, na drugoj im spušta nivo. Hoćete da kažete da trgovci i naručioci obaraju vrednost?
- Ne, nego ne podstiču stvaranje novih. Naručioci danas nisu kao renesansne mecene. Ovi su očekivali 'spomenik za budućnost' , sadašnji misle na profit. Reperi su retrogradni. Imate li podršku kolega?
- Duboko me je ganuo gest naše uvažene vajarke Olge Jevrić pored čijeg ateljea na Starom sajmištu se i moj nalazi, i s kojom redovno pijem čaj u pet, ispred, u bašti. Sad na vernisažu mi je poklonila srce od kartona sa bezbroj malih naslikanih, po koloritu u savršenom skladu s mojim slikama. Na kraju, jedno indiskretno pitanje: Prodajete li slike_arhiva ovde?
- Incidentno! Slika 'Bol' ukradena u Nemačkoj
Šta se desilo sa vašom slikom 'Bol' koja je sa zbirkom Udruženja likovnih umetnika Srbije, kao postavka 'Otvorenog ULUS-ovog ratnog ateljea', putovala po gradovima Nemačke i Danske?
- Ona je ukradena 28. septembra 2000. godine, za vreme održavanja devete po redu izložbe u Galeriji Gradske biblioteke u Kilu i do danas nije pronađena. Izvinjenje mi je stiglo u vidu odštampanih razglednica iste. Pretpostavka je da ju je neko u trenutku skidanja izložbe uzeo, izvadio iz rama, obmotao oko pasa, i izašao. Ram je nađen u toaletu. Iako je nemačka štampa reagovala i reprodukciju objavila s uveravanjem da neće snositi nikakve posledice, nije vraćena. Nije vam novčano nadoknađena?
- Ne, jer reč je o humanitarnoj akciji. Uostalom, slika više nije bila moja - poklonila sam je ULUS-u. Milena Marjanović
