Izvor: Blic, 21.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas su na vlasti novi boljševici
Danas su na vlasti novi boljševici
Vitalij Šentalinski, poznati ruski pisac, koji je, između ostalog, istraživao dokumenta o stradinjima čuvenih pisaca u arhivama KGB kada su ti čuveni spisi postali dostupni u vreme Perestrojke, gostovao je na Trgu pjesnika u Budvi, gde je govorio i svoje stihove. U razgovoru za 'Blic', ovaj zanimljivi stvaralac, govoreći o svojoj knjizi 'Iznenađenja Lubjanke' (izdavač za YU 'Paidea'), satkanoj od priča iz policijskih dosijea o znamenitim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << književnim ruskim imenima, kaže da je Jugoslavija sredina kojoj je ta tema daleko bliža nego drugim zemljama.
'U Francuskoj, ili Zapadnoj Evropi uopšte, takve stvari su prilično daleke, njima sve skupa zvuči pomalo neverovatno jer, jednostavno nemaju takva iskustva. A mi se u Rusiji još uvek delimo na okorele prijatelje i neprijatelje unutar sopstvene populacije. Teško je tu izvesti stvar na čistinu tim pre što su neki bitni arhivi navodno stradali'.
Kako to mislite 'navodno stradali'?
- Znate, rat uz sve užase koji čini često biva sjajan izgovor za mnogo što-šta. Drugi svetski rat je u brojnim enciklopedijama i udžbenicima naveden kao razlog uništenja raznih arhiva. A zna se, recimo, da je Berija, kada su se Nemci približili Moskvi, izdao naređenje o uništavanju arhiva. Mnogo je ljudi zatiralo originalna dokumenta i falsifikovao podatke. Danas u enciklopedijama piše za neke ljude da su streljani 194. godine, a onda se, na osnovu izvesne preostale dokumentacije uvidi da su streljani 1937. Ratovi brišu činjenice i daju opravdanja. Sovjetska vlast je računala s tim da ljudi imaju kratku pamet i da će verovati enciklopedijama i udžbenicima. Sav svoj rad posmatram kao povratak sećanju. Jedna od najvećih bolesti i nesreća Rusije je što mnogo zaboravlja i ništa ne uči iz lekcija istorije.
Iz vaše knjige se saznaje frapantna činjenica da je muž čuvene pesnikinje Marine Cvetajeve i otac njenog deteta ujedno bio i njen špijun. No, ostalo je otvoreno pitanje da li je ona bila svesna toga?
- Ne postoje dokumenta na osnovu kojih bi smo sa sigurnošću mogli da tvrdimo da jeste ili da nije. Međutim, ima indicija na osnovu kojih se može zaključiti da je ona u to posumnjala tokom boravka u Parizu, a kasnije je imala prilike i da se uveri. Ali, treba imati u vidu da je ona bila žena koju politika nije zanimala, živela je jednoj drugoj ravni života, i prosto nije htela da se opterećuje tim stvarima bez obzira što je bila svesna da će joj upravo to doći glave.
Navodite zanimljive podatke i o Bulgakovu, koji je bio privođen i saslušavan...
- Nedavno je otkriveno da su ga relativno često privodili i saslušavali. No, ono što je meni bilo posebno interesantno to su nalozi za njegovo privođenje koji su obično bivali dvostruki. S jedne strane dokumenta je potpisano naređenje da se on privede na razgovor, a s druge da se uhapsi. Dakle, izdat je dokument sa obe varijante i samo je od njegovog ponašanja, verovatno, zavisilo koja će biti primenjena. Sklon sam da pomislim da je on toga bio svestan.
Može li se govoriti o tome koliko u delima i ponašanju ruskih stvaralaca i književnika ima kompromisnog?
- Teško je izmeriti kako i koliko, ali u svakom slučaju kompromis je bio nužan da bi se preživelo. Bilo je pisaca koji su preterivali i prodavali dušu đavolu pišući ode i panegirike vlastima. Većina ih je imala potpuno šizofrenu situaciju: jedno misli, drugo radi, treće govori. Znate li da je Bulgakov napisao pozorišni komad o Staljinu?
Zar?! Kakav?
- Bilo je to u vreme kada je on bio već umoran, ponižen, iscrpljen, potpuno skrajnut, kada se njegovi komadi uopšte nisu izvodili. Glumci 'Hudažastvenog teatra' su ga uporno i dugo nagovarali da napiše komad o Staljinu kako bi se njegova pozicija popravila. Dugo se premišljao i na kraju teška srca odlučio da učini to. A kada ga je napisao Staljinu se nije dopalo i nikada nije izvođen. Bio je to višestruki poraz.
Koliko je poznato Jeljcin vam je u jednom trenutku zabranio dalje istraživanja u 'Lubjanki'?
- Nije mu javno zabranio, niti je izdat ikakav dekret. Međutim, novi zahtevi birokratskih procedura su se toliko iskomplikovali da je, do daljeg, faktički više nemoguće raditi na tome. Težak je proces oslobađanja. Znate, milioni ljudi žive u bedi zbog čega se, na neki način, vraćaju tim starim vremenima. Narod se oseća obmanjenim, jer o njemu niko ne brine. U vreme Perestrojke ljudi su poverovali u neko bolje sutra, ali je sada su svi pali u potpunu apatiju. Na vlasti su, zapravo, isti oni boljševici samo što su sada zgrabili i novac.
Najavljujete novu knjigu sa istom temom iz arhiva KGB-a, a još uvek nemate pristup u 'Lubjanku'. Da li ste ranije sakupili dovoljno materijala? O kojim će imenima ruske književnosti tu biti reč?
- Biće tu čitav niz značajnih imena ruske književnosti. Videćete! Recimo, do sada slabo poznate činjenice o Ani Ahmatovoj i Sergeju Jesenjinu.
Šta se zbivalo s Jesenjinom?
- Često je bio hapšen i privođen. Strahovito se plašio tih saslušanja. Postoje pretpostavke da su ga ubili, a onda sve izrežirali tako da izgleda kao samoubistvo. I sina su mu optužili za terorizam, a potom ubili.
Koliko su vaše knjige popularne na Zapadu?
- Čitaju se, ali ne bih rekao da su posebno popularne. Suština problema je u sukobu, kako mi je to jedna američka novinarka rekla, starih i novih igračaka. Nama je važna tradicija, kultura, istorija i to je stara igračka, zapadu, pre svega Americi su bitne nove tehnologije, kompjuteri, elektronika. I te dve stvari umesto da se prožmu i međusobno upotpune one su u konstantnom sukobu. Tatjana NjeŽić
