Izvor: Blic, 19.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas se mladi ljudi brzo potroše
Danas se mladi ljudi brzo potroše
Pozorišni komad 'Shopping & Fucking' je izazivao šokove gde god da je rađen. Čak i u mnogo tolerantnijim i razvijenijim sredinama od naše. Iako sam računala s tim, moram priznati da sam se ipak iznenadila reakcijama - rekla je mlada rediteljka Iva Milošević, komentarišući odjeke predstave koju je režirala po tekstu Marka Rajvenhila, a koja je nedavno premijerno izvedene na sceni 'Bojan Stupica'.
Na konferenciji za novinare, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prilikom najave premijere, rekli ste da je to predstava o vašoj generaciji. U kom pogledu?
- Ta predstava i inače govori o problemima mladih danas u velikim gradovima. Obuhvaćene su tipične poteškoće karakteristične za odocnelu adolescenciju. To su klinci koji odlažu neko svoje uključivanje u svet koji ih okružuje, u ovom slučaju, to je japi svet. Oni žive tinejdžerskim životom, iako su u poodmaklim godinama. Šta je specifično u tome što se odnosi na vašu generaciju?
- E sad, ono što je specifično, i što taj tekst čini portretom moje generacije, jeste to što su apostrofirani problemi poput usamljenosti, narkomanije, ljubavne neostvarenosti, traženje identiteta... Protkani su vrlo karakterističnim svarima kakva je, na primer, činjenica da dva homoseksualca i jedna devojka žive zajedno, neobičan ljubavni trougao koji nije prava ljubav, već nekakav surogat porodice, koja im je nedostajala u njihovom odrastanju. Tako da taj lavirint seksualnosti, identiteta i životnih stilova, što je obeležje vremena u kome ti ljudi žive, čine ovaj komad baš portretom moje generacije. Znači li to da u vašoj generaciji homoseksualizam nije redak?
- Tek posle premijere kada su počela da stižu reagovanja, posebno od starijih, shvatila sam da za moju generaciju to zbilja nije retka pojava. I lično imam puno prijatelja koji su homoseksualci. Tako da bi se na izvestan način moglo reći da to jeste neka odrednica te moje generacije. Vidite, kada sam pre dve godine otišla na zabavu u jedan beogradski klub i tamo se srela sa generacijom mlađom od moje, konstatovala sam da je stvarno došlo do promene, jer to su bile nove fizionomije.
Koje i kakve promene?
- Jednostavno nove fizionomije. Mnogo manje muževne. Kako vi kao mlada devojka gledate na to?
- U jednom periodu svog života sam živela u inostranstvu u Kanadi, koja ima vrlo razvijenu demokratičnost. Ta njena demokratičnost nije samo mrtvo slovo na papiru, već se oseća u svakodnevnom životu i u svim pojedinostima. Osetila sam na svojoj koži i neprihvatanje, ali i mogućnost da ja osvojim neko svoje mesto, kao i to da se moja različitost toleriše i prihvata. Tako da je meni različitost prirodna kategorija. Nemam određen stav prema seksualizmu kao takvom. Doživljavam to kao pitanje ličnog izbora. Moje takvo viđenje stvari sigurno ima veze sa miljeom u kojem se krećem, tačnije u kome biram da se krećem. Ali, ima tu još važnih stvari... Mislite na činjenicu da je to predstava koja govori o potrazi za drugim bićem?
- Da je taj komad na bilo koji način zauzimao stav pro ili kontra ja ga verovatno ne bih radila. Ovde je divno što se sasvim afirmativno govori o osnovnim ljudskim vrednostima; požrtvovanosti i ljubavi. To su u krajnjoj liniji hrišćanske osobenosti življenja. Vidite, svi očekuju da taj tekst nudi suprotno od toga, a on baš kaže kako je jedino ljubav prava i najvažnija. Oseća li vaša generacija više nedostatak ljubavi nego, recimo, generacija vaših mama ili baka?
- Teško je to izmeriti. Za mladost je prirodno da se oseća nedovoljno voljenom, ali s druge strane sve upućuje na to da je u mojoj generaciji nedostatak ljubavi prisutniji nego u generaciji naših roditelja. Ako ništa drugo, za poslednjih 10 ili 20 godina institucija porodice se ozbiljno raspada u celom svetu. A ono što se ispostavilo kao poseban teret za moju generaciju je taj višak slobode. Na šta konkretno mislite?
- Mnoge stvari se vrlo rano potroše. I to zasićenje koje mladi danas vrlo rano doživljavaju negde u osnovi je gotovo prokleto. To je ono što je u ovom komadu obuhvaćeno, ocrtano, a što se meni jako dopada. Heteroseksualna devojka živi sa svojim bivšim momkom, ali i sa njegovim drugom, jer je odnos između nje i njega potrošen, izlizan i on je postao homoseksualac. U tome vidim dobar deo uzroka i razvoja za tu izraženu usamljenost, jer u mladim telima žive ljudi s iskustvima starijih. Razmišljate li o nekom novom tekstu?
- Bila sam nedavno u Nemačkoj. Veoma mi se dopalo kako oni pristupaju, takozvanom, klasičnom tekstu. Šta vas je privuklo?
- Nazovimo to iščašenom režijom ili čak vrstom rediteljskog bezobrazluka. Nazire li se kroz taj pristup ili rediteljski bezobrazluk bar deo rešenja problema samoće koji tišti vašu generaciju?
- Vidim rešenje u afirmaciji tih pravih vrednosti i hrišćanskih postulata življenja. U krajnjoj liniji vidim i ovakvim vrstama predstava koje upravo insistiraju na takvoj vrsti energije, jer ta se energija u koncentričnim krugovima širi. Treba, prosto prvo definisati problem pa se onda pozabaviti njime. Jednostavno, treba svi da se našteluju na tu frekvenciju, jer namera da nešto uradimo jeste pola rešenja. Tatjana Nježić
