Izvor: Blic, 10.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se ne brkaju lončići
Da se ne brkaju lončići
U Beogradu je od 5. do 8. maja maja boravio Dragan Klaić, ugledni teatrolog svetskog renomea, koji je održao čitav niz značajnih predavanja. Razgovor sa ovim uglednim poznavaocem teorije pozorišta obavljen je u ozbiljnom vremenskom tesnacu i nakon jednog od brojnih sastanaka, odnosno predavanja koja je održao u Beogradu. Jednostavno, čovek je bio prezauzet. No, gospodin Klaić je ipak izdvojio malo vremena za 'Blic'.
Možete li uporediti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ono što se radi u pozorištima u Srbiji odnosno u Beogradu sa onim što se dešava u Evropi?
- Ne mogu. Ovde sam tek par dana, a dvanaest godina nisam video nijednu ovdašnju predstavu.
Teorijski gledano da li je bulevarsko pozorište, o kome se ovde sve više govori, stvar tržišta ili stvar kulture?
- Bulevarsko pozorište je i stvar tržišta i stvar kulture, s tim što je ono legitiman deo kulturne ponude koji ne treba da ima državne subvencije, odnosno da bude dotirano sa neke instance vlasti. Treba da se izdržava na tržištu. I vi danas imate pozorišta u Beogradu koja tako rade. Recimo, teatar 'Slavija', tako radi. Problem se pojavljuje kada imate pozorište koje je nominalno umetnička ustanova, dobija državne ili opštinske subvencije da obavlja određene kulturne zadatke, a defakto po svom rezultatu je bulevarsko pozorište. E, onda su se pomešali lončići. Toga svkako ima. Ali da se razumemo, toga ima i u Beču. I u tom elitnom gradu evropske kulture postoje pozorišta koja izdržava grad Beč, a koja su bulevraskog karaktera.
Rekli ste da je Evropa danas pre svega, pre privrede na primer, kulturni projekat. Zašto?
- To je tako sa moje tačke gledišta. Teško da će vam takvu stvar reći neki evropski političar. Ali, uveren sam da treba raditi na razvijanju svesti o tome. Držati na primer seminare mladim obrazovanim ljudima, profesionalcima o tome koliki je Evropa kulturni izazov.
Takođe ste rekli da kultura nije sektor, nego dimenzija društva?
- Jeste. Kultura je sistem vrednosti, sposobnosti, resursa, energija, talenata i ne sme da bude strpana u jednu lepu flašu sa šarenom etiketom koja stoji na polici. Jer, to je energija koja treba da prožima celo društvo u onoj meri u kojoj uspevate da stvorite pravo civilno društvo. Dakle, društvo koje je u velikoj meri samoorganizovano po svojim najrazličitijim interesima u slobodnom demokratskom maniru. Preduslovi za to sada, na svu sreću, postoje u Srbiji. Kultura tada postaje jedan kvalitet života koji prožima sve ostale sektore. Velika je nevolja ako se kultura posmatra kao sektor. Jer onda je to uvek marginalna stvar, izolovani sektor plus sektor koji će se vrlo brzo institucionalizovati, koji će biti usredsređen na veoma usku grupu konzumenata, koji će biti okrenut više tradiciji nego inovaciji i koji će pre ili kasnije pasti u rutinu.
Da li se Beogradu promenio i kako gledate na rad Ministarstva za kulturu Republike Srbije?
- Ne mogu da ocenjujem rad Ministarstva za kulturu jer ne živim ovde i nije na meni da procenjujem njihov rad. Ovde sam kao gost tog ministarstva i sa ministrom Lečićem i njegovim najužim timom vodim vrlo intenzivne i korisne razgovore. Ako me pitate šta se promenilo u Beogradu, reći ću vam vrlo kratko: napustio sam zemlju 1991. potom sam boravio ovde 1997. godine i vratio se vrlo zgrožen i sa jasnom najavom svim svojim prijateljima da se neću više vraćati dok Milošević ne ode sa vlasti. Nakon čuvenog 5. oktobra, bio sam ovde 2001. godine i poneo prilično ambivalentnosti i izvesnu uzdržanost. Ova tri dana se osećam vrlo dobro i opušteno, a vidim da svi ljudi sa kojima dolazim u kontakt - moji bivši studenti, kolege, prijatelji, ljudi iz različitih generacija – mnogo lakše dišu.
Tatjana Nježić
