Izvor: Blic, 13.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da nikad ne bude kao što je bilo
Da nikad ne bude kao što je bilo
Čeka nas pravljenje države po meri čoveka. To je, valjda cilj, - rekao je poznati glumac Vojislav Brajović na početku razgovora.
Govoreći o ulozi umetnosti, tačnije pozorišta, u tom procesu, Voja Brajović navodi da je, pre svega, svaka umetnost u osnovi plemenita.
' Šire gledano kultura sada ima priliku da se oslobodi raznih balasta i primitivizma. Nadam se da ćemo se rešiti i one pogubne logike oličene u stavu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - nemoj da ujedaš ruku koja te hrani, jer je to veliki kamen spoticanja u stvaralaštvu. Mislim da će ova nova država na pravi način povesti računa o kulturi svog naroda, jer je upravo u kulturi sadržano jezgro identiteta, kolektivne svesti i budućnosti.Vreme je da se spreči kulturna kontrarevolucija u kojoj se sabiraju kič, šund i slični simptomi koji su nas odvlačili u katastrofe'. Gde ste bili tog 5. oktobra?
- U Crnogorskom narodnom pozorištu, odnosno na radnom mestu.
Da li vam ljudi zameraju što ste otišli da igrate premijeru u CNP-u dok su vaše kolege bile uključene u generalni štrajk i dok se cela Srbija slivala u Beograd ?
- Nisam otišao na premijeru nego sam radio premijeru. Pa, zar ne vidite da ćutim. To ne zaslužuje odgovor. Zašto ne zaslužuje odgovor?
- Zato što treba objasniti ljudima da sam bio i na Marsu ja bih bio tu. I bio sam tu. Predstava koju sam igrao 'Vreme zabave' Harolda Pintera upravo govori o totalitarizmu, i baš zato ima važnu poruku, jer govori o užasima koja su se i nama tako dugo događala. Delovalo je kao da je sve inspirisano našom sudbinom. Na koji način?
- Smenjuju se žrtva i tiranin. Komad govori o tome da tiranija gotovo nema granica, da se poput vampira diže i kad misliš da je sahranjena, da je zlo maštovitije od dobra i da je, u osnovi, nepobedivo. Smisao se možda može pronaći u opiranju zlu, odnosno u trajanju. Upravo u lepoti, umetnosti i plemenitosti kao načinima borbe. Koji i kakav lik ste tumačili?
- Igram upravo nepatvoreno zlo. Čoveka koji je izumitelj vlasti i koji je sama vlast. Imate li nekih dodirnih tačaka sa likom?
- Atmosfera predstave je atmosfera u kojoj smo do skora živeli. To je vladavina straha, ucena, nesloboda... Ima nekog ludila u svemu tome i želje da čovek pronikne u monstruoznost upakovanu u ljudsko telo. Mislite li da je toj atmosferi i vladavini straha sada, ipak došao kraj?
- Ovo je svakako početak. Vlast koja je došla na talasu narodnog nezadovoljstva zbog izborne krađe ima ogromnu odgovornost: da nikad više ne bude kao što je bilo. Možda će i leva koalicija izvući neki nauk, odnosno shvatiti zašto je izgubila. Bitno je bilo srušiti, tačnije promeniti sistem. Drzne li se ova vlast da nas izneveri biće osuđena od istog tog naroda. Kako vam je bilo tada u Crnoj Gori?
- Moja nesreća je u tome što nisam bio tu dok su moja deca gutala suzavac. Ne mislim da je greh što sam radio u Crnoj Gori. To je republika koja se, da vas podsetim, već duže od tri godine bori protiv totalitarizma Slobodana Miloševića. I svaka opstrukcija u Crnoj Gori bila bi zapravo veliki ustupak Miloševiću i njegovim poslušnicima. Prisetite se koliko je ta republika ulagala i koliko ulaže u kulturu, i koliko je šansi pružila ljudima sa ovog prostora. Jer, naravno umetnost po definiciji nema granica, zašto bi ih imala na ovom prostoru. Koji je vaš lični stav o tome što predsednik Crne Gore Milo Đukanović nije hteo da izađe na izbore i šta biva sa odnosom Crne Gore i Srbije?
- Nisam političar i ne mislim da javno treba da komentarišem odluku crnogorske vlade. Međutim, u čitavoj toj priči jako se bojim separatizma koji je strahovito poguban. I hoćemo li jednom stati na zdrave noge, bez euforičnog lokalpatriotizma, bez šovenizma, bez revanšizma, bez oportunizma... Jer će nas takav model mišljenja pre ili kasnije odvući ponovo u totalitarizam. Uostalom, po mom ličnom osećanju i uverenju najdragocenije stvari koje su Srbija i Jugoslavija dobila pobedom DOS-a su smenjivost vlasti i šansa da se ljudi vrate svojim poslovima, i zaborave na političke euforije. Kad se ljudi oslobode balasta politike i ko zna kojih i kakvih strahova, i usmere energiju, snagu, želje na svoje poslove ili talente ubrzo će se lakše i lepše disati. Naravno, valja po svaku cenu izbeći onaj užasni kriterijum moralno političke podobnosti i meriti ljude po sposobnostima. Nadam se da smo zakoračili u period takvog gledanja na stvari. Takođe, mislim da je ovo šansa da se Beograd oporavi i razvije. Na šta konkretno mislite?
- Beograd je bio, a uprkos protekloj deceniji, i ostao jedina metropola u istočnoj Evropi. Ima on brojne mogućnosti na svim poljima, a posebno u kulturi, ili ja možda kulturu najbolje poznajem. Kad već govorite o mogućnostima u kulturi, u Beogradu, nameće se pitanje vezano za nedavno završeni BITEF gde nije odigrana predstava 'Antigona u Njujorku' u kojoj vi imate jednu od glavnih uloga. Zašto?
- Jednostavno; predstava je trebalo da se igra na otvorenom, a padala je kiša. Nema nikakvog zakulisnog razloga. Beogradska publika imaće prilike da vidi tu, a i još neke druge predstave na Danima Budve u Beogradu koji će biti održani u novembru. Tatjana Nježić
