Izvor: Politika, 22.Jan.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su krezubost i bezubost srpski brendovi
Neka merila za oblast stomatologije naši zdravstveni velikodostojnici su, izgleda, preuzeli iz zaostale Afrike
Nije mi namera da veličam ulogu stomatološke službe u medicini, već je sagledavam u svetlu preventivnih aktivnosti i njenog značaja u sveukupnoj zaštiti ljudskog zdravlja. Iz svetskih naučnih centara poručuju da su masovnost poboljevanja ljudske populacije i dužina ljudskog veka određeni stanjem zdravlja u ustima. ,,Kvarni” zubi nisu samo estetski fenomen, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već i izvor mnogih bolesti poznatih kao fokaloze. Lekarska praksa ukazuje da se sanacijom žarišta u ustima mnoga bolesna stanja organizma povlače. Što ima ogroman ne samo personalni već i socijalni značaj.
U dugogodišnjem dispanzerskom radu, prateći mnoga bolna stanja pacijenata, u prvim kontaktima sa njima, znao sam da kažem: ,,Pokaži mi zube”. Posle obavljene stomatološke intervencije mnogi od njih nisu mi se više javljali radi produženog tretmana. U vezi sa ovovremeno često pominjanih hospitalnih infekcija stručni pogledi se usmeravaju prema ustima i zubima.
Srpski zdravstveni velikodostojnici prilikom donošenja novog zakona o zdravstvu (2006) nisu imali u vidu realnost i stručne stavove nauke, već su neka merila za oblast stomatologije, izgleda, preuzeli iz zaostale Afrike.
Prema novim zdravstvenim propisima, čoveka u Srbiji kada zaboli grlo sa određenom participacijom, ali bez drugih novčanih izdataka javlja se lekaru, ali ako tog istog čoveka ne daj bože u tim istim ustima zaboli zub, bez plaćanja pune cene nema šanse da bude oslobođen patnje. Stomatološki bolesnici tako postaju građani drugog reda, a hiljade stomatoloških radnika, ni krivi ni dužni, ostaju bez državnog posla, iako ih je ovo društvo školovalo i ogromna materijalna sredstva uložilo, a sve zarad zdravstvenih potreba građana.
Na pitanje zašto su stomatološki radnici i njihovi bolesnici postali prve žrtve talasa globalizacije u zdravstvu, najodgovorniji su svojevremeno (2007) istakli da je u Srbiji u toku pejsmejkerizacija, jer mnogo bolesnog sveta kod nas umire zbog nemogućnosti da pojedinci sebi obezbede kupovinu ovog kardiološkog terapijskog sredstva. Pare namenjene za bolesti usta i zuba biće preusmerene srčanim bolesnicima (izjava tadašnje direktorice RFZO).
Vrlo originalno rešenje. Jednima se daje pravo na život, drugima nudi egzistencijalni vakuum. Ali ovim se krug ne zatvara. Sada je za očekivati procvat karijesa zuba, što će regrutovati nove bolesnike za pejsmejkere i tako će na kraju ćar pojesti vajdu.
U međuvremenu se državni stomatolozi nađoše na nekakvom tržištu. Na put sa njima ne pođoše i njihovi poslodavci, već ih ispratiše pozdravom ,,neka vam je Bog u pomoći”. A tamo gde ih usmeriše ne sačekaše ih bolesnici već polugladan svet. Oni koji bi da u usta prvo stave komad ,,kruha”, a tek potom zubarska klešta. I tako se pitanje zdravlja našlo u senci nametnute borbe za opstanak.
Od 1. oktobra 2012. prešlo se, međutim, na radikalniji teren: izvršena je nekakva podela na ugovorene i neugovorene stomatološke radnike. Postavlja se pitanje kriterijuma za ovaj vid razvrstavanja, gde ugovoreni primaju platu od RFZO Srbije, a neugovoreni ostaju bez zarada. I ne samo to, neugovorenima se zabranjuje rad s kategorijom građana koji po zakonu imaju pravo na besplatne stomatološke usluge. Ako bi kojim slučajem neko od njih i zalutao u ove nemarkirane ordinacije platio bi pružene usluge. Sve to stiže od resornog ministarstva zdravlja. Zabraniti rad svojim službenicima na poslovima na koje ih je isto ministarstvo svojevremeno angažovalo je nešto što zdrav razum nije u stanju da prihvati. Teško je naterati čoveka da prihvati odluku ako mu ona ugrožava egzistenciju.
Opravdanje da u fondu nema para za stomatološke bolesnike i za plate onima koji ih leče deluje i smešno i čudno. Pred Novu godinu (2013) zaposlene u pojedinim ministarstvima, pa i u zdravstvu, poseti Deda Mraz i darova ih poklonima ne male materijalne vrednosti. Čije su to pare utrošene, jasno narodne. Neko će reći, to je sitnica, možda, ali antropološko pravilo glasi: ako u jednoj zajednici ima hleba za neke onda hleb pripada i svima drugima.
A Hipokratovi poslenici su u obavezi da zdravlju vrate oduzet karakter svetinje i da njegovoj suprotnosti bolesti ne pridaju komercijalna značenja. Tako će lekarskom pozivu očuvati dostojanstvo koje se sa mnogih strana pokušava urušavati.
Primarijus, doktor medicinskih nauka, socijalni psihijatar
Boško Jovičić
objavljeno: 22.01.2013.
