Izvor: Vostok.rs, 28.Feb.2013, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je jurišnik Su-25 ekvivalent „Divljoj lasici“?
28.02.2013. -
Ratno vazduhoplovstvo RF će već 2014. godine dobiti specijalnu verziju jurišnika Su-25, konstruisanog za borbu sa sredstvima PVO. On je u stanju da otkrije i uništi čak i tako moćne sisteme PVO, kakav je američki Patriot.
Vijetnam, prvi pokušaj
Rat u Vijetnamu (1965-1975) je bio prvi tokom koga se avijacija suočila sa anti-raketnim sistemom (ZRK) i američki vojnici su morali da traže izlaz iz te situacije. Odlučeno je da se grade specijalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << avioni za razbijanje PVO. Američka vojska je obeležila taj zadatak kao Suppression of Enemy Air Defenses (SEAD). Program razvijanja aviona razbijanja PVO dobio je naziv Wild Weasel - „Divlja lasica“. Tako su se nazivale i same letelice modifikovane u okviru tog programa.
U fazi Wild Weasel I, koja je otpočela 1965. godine, korišćeni su lovci F-100 Super Sabre, stvoreni deceniju ranije - prvi supersonični avioni Američkog ratnog vazduhoplovstva. Verzija dvoseda F-100F postala je osnova „Divlje lasice“. Avion je otkrivao neprijateljske radare uz pomoć prijemnika zračenja i oficir-operater je ukazivao pilotu pravac na metu. Potom je on otkrivao poziciju ZRK vizuelno, i napado ga. F-100 je, međutim, iamo nedovoljnu veliku brzinu, da prati moderne u tom trenutku avione F-105 Thunderchief i F-4 Phantom II.
„Divlja lasica“ druge faze bila je bazirana na F-105. Avioni EF-105F pojavili su se u delovima 1966. godine, a uskoro su ih zamenili napredniji F-105G. Serijska proizvodnja F-105 obustavljena je ranije, 1964. godine. Broj vozila tog tipa, koji su mogli da budu modifikovani u „ubice PVO“ počeo je da pada, između ostalog zbog velikih gubitaka u Vijetnamu. U četvrtoj i petoj fazi programi su već bili realizovani uz korišćenje F-4Phantom II – u njegovim varijantama EF-4C Wild Weasel IV i F-4G Wild Weasel V.
Sa svakom generacijom „Divlje lasice“ su dobijale sve napredniju opremu i naoružanje, uključujući rakete, navođene na zračenje radarskih i sistema elektronskog ratovanja. Posle završetka rata u Vijetnamu „Divlje lasice“ su korišćene u Evropi i na Dalekom Istoku – gde bi se Amerika, ako bi bilo potrebno, bavila sovjetskom protivazdušnom odbranom. Devedesetih godina prošlog veka Amerika je izabrala drugi put: zadaci proboja PVO bili su povereni modernizovanim višenamenskim lovcima F-16C. U varijantama block 50 i block 52oni su dobili opremu, koja omogućava ispunjavanje te uloge. Mornarička avijacija SAD koristila je za slamanje PVO svoja vozila, prvo EF-10D Skyknight, a zatim EA-6A iEA-6B Prowler. Danas flota, za razliku od Ratnog vazduhoplovstva, i dalje stavlja akcenat na specijalna vozila - zastarele EA-6B zamenio je EA-18G Growler, napravljen na bazi verzije dvoseda F/A-18F Super Hornet.
Ruski put
Do 2008. godine Ratno vazduhoplovstvo nije se sukobljavala sa protivnikom, opremljenim ozbiljnijim sistemima PVO, nego što je PZRK i malokalibarska anti-raketna artiljerija. Rat sa Gruzijom avgusta 2008. godine pokazao je da je takav sukob moguć i pun gubitaka, pa je pitanje slamanja PVO postalo jedno od prioritetnih.
Trenutno taj problem, ako je potrebno, treba da rešavaju standardni jurišni avioni – Su-24 i Su-34, opremljeni protivradarskim raketama. Međutim njihove mogućnosti, su po svemu sudeći nedovoljne.
Izbor jurišnika Su-25 kao platforme za rusku „Divlju lasicu“, izaziva čuđenje. Po svojim karakteristikama on bi mogao da prati samo grupe kao što su Su-25, dok za dejstva u borbenim formacijama bombardera i višenamenskih lovaca on nema ni brzinu, ni domet. Međutim, za jurišnike nad bojištem, ova letelica može da bude podrška.
Za druge zadatke, možda se treba zamisliti, o stvaranju specijalne varijante bazirane na Su-30. Ili bar o stvaranju odgovarajućeg kompleta opreme u kontejneru, koji bi u kombinaciji sa potrebnim naoružanjem mogao da pretvori u Divlju lasicu svaki standardni lovac Ruskog ratnog vazduhoplovstva.
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
