Izvor: Politika, 22.Maj.2015, 08:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li je biološka porodica zanemarena

Neophodno je da država ulaže više u razvijanje zaštite i usluga koje su namenjene deci i očuvanju porodice

„Po­li­ti­ka” u sa­rad­nji sa Uni­ce­fom ob­ja­vlju­je jed­nom me­seč­no stra­nu po­sve­će­nu pra­vi­ma de­te­ta. Ovog pu­ta te­ma je ja­ča­nje bi­o­lo­ške po­ro­di­ce, po­dr­ška u pre­ven­ci­ji raz­dva­ja­nja i in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­je de­ce i ko­li­ko dr­ža­va po­ma­že po­ro­di­ca­ma ko­je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su u ri­zi­ku od raz­dva­ja­nja. U Kon­ven­ci­ji o pra­vi­ma de­te­ta ova te­ma je ob­ra­đe­na u čla­no­vi­ma 7 i 9 – pra­vo na po­ro­dič­no okru­že­nje.

                                                                 *    *    *    *

Da li dr­ža­va do­volj­no či­ni da sa­ču­va bi­o­lo­šku po­ro­di­cu, ali i ko­li­ko is­pu­nja­va za­kon­sku oba­ve­zu da sva­kom de­te­tu omo­gu­ći do­bi­ja­nje uslu­ge ko­ja mu je po­treb­na i na ko­ju ima pra­vo? Su­de­ći po nad­le­žni­ma – dr­ža­va je ak­tiv­ni­ja ne­go ra­ni­je i vi­še šti­ti naj­mla­đe, ali se ko­ri­sni­ci uslu­ga i čla­no­vi ro­di­telj­skih udru­že­nja sa ova­kvom oce­nom ne sla­žu.

Bi­o­lo­ška po­ro­di­ca je naj­bo­lje me­sto za de­te. Ali, uko­li­ko ro­di­te­lji ni­su u sta­nju, bi­lo zbog bo­le­sti, lo­ših me­đu­ljud­skih od­no­sa, bi­lo zbog kri­ze ko­ja pre­va­zi­la­zi nji­ho­ve ro­di­telj­ske ka­pa­ci­te­te, da za­do­vo­lje osnov­ne po­tre­be naj­mla­đeg čla­na, on­da je za nje­ga naj­bo­lje da bu­de iz­dvo­jen iz nje. Ta­kve pri­če se na­ža­lost i da­lje do­ga­đa­ju, ali je ba­rem do­bra vest to da je u od­no­su na pe­ri­od pre pet­na­e­stak go­di­na Sr­bi­ja u me­đu­vre­me­nu po­sta­la jed­na od ze­ma­lja sa naj­ni­žom sto­pom in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­je de­ce, ne sa­mo u re­gi­o­nu, već i u Evro­pi. Po­da­ci po­tvr­đu­ju da od 10.000 naj­mla­đih tek osmo­ro njih bu­de sme­šte­no u ne­ku od usta­no­va so­ci­jal­ne za­šti­te.

– Je­dan od da­na­šnjih pri­o­ri­te­ta je­ste usme­ra­va­nje po­dr­ške na bi­o­lo­šku po­ro­di­cu. Za­to je po­red sma­nje­nja bro­ja de­ce u usta­no­va­ma i raz­vo­ja ma­nje re­strik­tiv­nih ob­li­ka za­šti­te u obez­be­đi­va­nju naj­bo­ljeg in­te­re­sa de­te­ta, neo­p­hod­no i raz­vi­ja­nje ra­zno­vr­snih uslu­ga ka­ko bi se spre­či­lo nji­ho­vo iz­dva­ja­nje: dnev­ni bo­rav­ci, po­moć u ku­ći, lič­ni pra­ti­lac de­te­ta, sa­ve­to­va­li­šta... – na­bra­ja Le­la Velj­ko­vić, struč­ni sa­vet­nik u Re­pu­blič­kom za­vo­du za so­ci­jal­nu za­šti­tu, pod­se­ća­ju­ći da iako je ve­ći­na tih uslu­ga okre­nu­ta ka po­je­din­cu, one ipak po­sred­no de­lu­ju i na po­ro­di­cu.

Da je Sr­bi­ji do­ne­dav­no ne­do­sta­ja­la uslu­ga sa ho­li­stič­kim pri­stu­pom po­ro­di­ci po­tvr­đu­je i Sa­nja Mi­lo­ra­do­vić, sa­vet­ni­ca u za­vo­du. Jed­na od ta­kvih je po­ro­dič­ni sa­rad­nik (do­stup­na već dru­gu go­di­nu), ali je si­stem so­ci­jal­ne za­šti­te još ne pre­po­zna­je.

– To je za­to što se uslu­ga još osmi­šlja­va i pi­lo­ti­ra. Za­sad ni­je za­kon­ski de­fi­ni­sa­na, ni­ti stan­dar­di­zo­va­na. Re­a­li­zu­je se za­hva­lju­ju­ći pro­jek­tu ko­ji fi­nan­si­ra­ju Evrop­ska ko­mi­si­ja pre­ko IPA pro­jek­ta i „No­vak fon­da­ci­ja”, u sa­rad­nji sa  Mi­ni­star­stvom ra­da, Uni­ce­fom i na­šim za­vo­dom – is­ti­če Mi­lo­ra­do­vi­će­va.

I Zo­ran Mi­la­čić, di­rek­tor be­o­grad­skog Cen­tra za za­šti­tu odoj­ča­di, de­ce i omla­di­ne, sma­tra da su do­sa­da­šnji re­zul­ta­ti ra­da sa­rad­ni­ka za­do­vo­lja­va­ju­ći.

– Od sto­ti­nak po­ro­di­ca ko­je su do­sad ob­u­hva­će­ne pro­jek­tom u na­šoj usta­no­vi u sa­mo dva do tri slu­ča­ja de­te je ipak mo­ra­lo da bu­de iz­dvo­je­no iz bi­o­lo­ške po­ro­di­ce, a po­sto­ja­la je pro­ce­na da će se to do­go­di­ti kod ve­ći­ne po­ro­di­ca. To sa­mo po­ka­zu­je da ne­ma raz­lo­ga da se uslu­ga ne uvr­sti u si­stem, na če­mu se uve­li­ko ra­di kroz iz­me­ne po­sto­je­ćeg za­ko­na – is­ti­če Mi­la­čić i skre­će pa­žnju na to da u ze­mlji ne­ma do­volj­no ser­vi­sa ko­ji bi bi­li po­dr­ška po­ro­di­ca­ma sa de­com sa smet­nja­ma u raz­vo­ju.

Tim iz Zve­čan­ske je, ka­ko do­da­je, pre­po­znao taj pro­blem, pa je pri usta­no­vi oform­ljen dnev­ni tret­man­ski cen­tar ko­ji slu­ži za bo­ra­vak naj­mla­đih sa smet­nja­ma u raz­vo­ju.

– U na­šoj ku­ći ima me­sta za 150 de­ce, od ko­jih ve­ći­na ima ne­ke  smet­nje. Do­bra vest je da se već še­sto­ro ma­li­ša­na vra­ti­lo u svo­je bi­o­lo­šku po­ro­di­ce, a oko 50 po­ro­di­ca sve če­šće kon­tak­ti­ra sa svo­jom de­com. Oče­ku­je­mo da će se i oni vra­ti­ti u do­gled­no vre­me – uve­ren je Zo­ran  Mi­la­čić.

Na dru­goj stra­ni, me­đu­tim, mno­go je pri­me­ra u ko­ji­ma dr­ža­va osta­je ne­ma pre­ma po­tre­ba­ma de­ce i nji­ho­vih ro­di­te­lja i ne či­ni do­volj­no da za­šti­ti bi­o­lo­šku po­ro­di­cu. Jed­nom od njih iz­lo­že­ni su ro­di­te­lji de­ce obo­le­le od ra­ka – pra­vo na bo­lo­va­nje ima­ju naj­du­že tri me­se­ca, a raz­li­či­ti ob­li­ci kar­ci­no­ma ne­ka­da se le­če i du­že od dve go­di­ne. Zbog to­ga je je­dan ro­di­telj pri­nu­đen da da ot­kaz u fir­mi ka­ko bi bio uz te­ško obo­le­log ma­li­ša­na. Na­ci­o­nal­no udru­že­nje ro­di­te­lja de­ce obo­le­le od ra­ka pre vi­še od go­di­nu da­na po­kre­nu­lo je ini­ci­ja­ti­vu da se ro­di­te­lji­ma omo­gu­ći da bu­du na bo­lo­va­nju dok tra­je bo­lest nji­ho­vog de­te­ta – ali nad­le­žni to ni­su usvo­ji­li.

Uslu­ge po­put dnev­nog bo­rav­ka, po­mo­ći u ku­ći, ili lič­nog pra­ti­o­ca de­te­ta iz­u­zet­no ret­ko mo­gu da se ko­ri­ste u prak­si. Ro­di­te­lji de­ce obo­le­le od auti­zma če­sto mu­ku mu­če da bi do­šli do me­sta u dnev­nom bo­rav­ku za svo­je de­te, jer broj ta­kvih obje­ka­ta je iz­u­zet­no ma­li.

Dr­ža­va je za­ka­za­la i u slu­ča­ju ma­le Ni­ko­li­ne Pet­ko­vić (9) iz Sme­de­rev­ske Pa­lan­ke. Osim što već tre­ću go­di­nu za­re­dom ne do­bi­ja bes­plat­ne udž­be­ni­ke kao nje­ni vr­šnja­ci, ova de­voj­či­ca, sle­pa od ro­đe­nja, u tre­ćem raz­re­du i da­lje ne­ma lič­nog pra­ti­o­ca.

Da Sr­bi­ja ne nu­di si­stem­sku po­dr­šku ro­di­te­lji­ma i de­ci u oču­va­nju bi­o­lo­ške po­ro­di­ce mi­šlje­nja je i Dra­ga­na So­ća­nin, pred­sed­ni­ca Udru­že­nja „Ro­di­telj”.

– Mno­go to­ga mo­že da se ura­di ka­ko bi se sa­ču­va­la bi­o­lo­ška po­ro­di­ca, ali je ja­ko ma­lo ura­đe­no. Pra­vo sva­kog de­te­ta i sva­kog ro­di­te­lja je­ste do­stup­nost uslu­ga. Me­đu­tim, u mno­gim op­šti­na­ma od­re­đe­ne uslu­ge uop­šte ne po­sto­je, od­no­sno tra­ju sa­mo dok po­sto­ji pro­je­kat ko­ji fi­nan­si­ra­ju do­na­to­ri. Po­sle to­ga ka­že se da za od­re­đe­nu uslu­gu ne­ma pa­ra, što je ne­do­pu­sti­vo – ob­ja­šnja­va Dra­ga­na So­ća­nin.

Po stra­te­gi­ji po­dr­ške ra­đa­nju iz 2008. go­di­ne bi­li su pred­vi­đe­ne mno­ge me­re – od pri­la­go­đa­va­nja rad­nog vre­me­na, pro­du­ža­va­nja ra­da vr­ti­ća, do or­ga­ni­zo­va­nja klu­bo­va za ro­di­te­lje, po­dr­ške maj­ka­ma... Sve to osta­lo je sa­mo na pa­pi­ru.

– Po­ro­di­ca­ma sva­ko­dnev­no ne­do­sta­je ne­ko­li­ko sa­ti kva­li­tet­nog vre­me­na pro­ve­de­nog za­jed­no, a u prak­si se ne či­ni ni­šta ka­ko bi se to uči­ni­lo do­stup­nim. Pro­du­žen je rad vr­ti­ća do 18 ča­so­va zbog ro­di­te­lja ko­ji ka­sni­je za­vr­ša­va­ju po­sao, ali ni­je uve­de­no flek­si­bil­no rad­no vre­me, kao ni rad od ku­će – na­vo­di na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Udru­že­nje na či­jem je če­lu vi­še pu­ta je pred­la­ga­lo bo­lju or­ga­ni­za­ci­ju vr­ti­ća, jer sva­ke go­di­ne oko pet hi­lja­da ma­li­ša­na osta­je ne­u­pi­sa­no, ali i or­ga­ni­zo­va­nje si­stem­ske po­dr­ške po­ro­di­ca­ma. Me­đu­tim, nad­le­žni ni­su ima­li slu­ha za to.

Nastavak na Politika...