Izvor: Blic, 23.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da izvadimo glave iz peska
Da izvadimo glave iz peska
Glumica Nataša Ninković poznata po brojnim filmskim ('Rat uživo', 'Profesionalac', 'Ivkova slava'...), pozorišnim ('Višnjik', 'San letnje noći', 'Tre sorele'...) i televizijskim ulogama upravo se okušava i kao filmski producent.
Naime, u toku je snimanje 'Klopke', njenog producentskog prvenca, po scenariju Meline i Srđana Koljevića, a u režiji Srdana Golubovića. Ovu porodičnu priču o ljudima razapetim između gole egzistencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i moralnosti, smeštenu u postmiloševićevsku Srbiju, finansijski je podržao i 'Euroimaž'. U filmu igraju Nebojša Glogovac, Nataša Ninković, Anica Dobra, Miki Manojlović, Bogdan Diklić, Mladen Nelević... Reč je o koprodukciji filmskih kuća 'Baš Čelik', 'Medio polis' iz Berlina, 'Uj Budapest studio', a film je pomoglo i Ministarstvo kulture Srbije.
Nataša Ninković će, posle duže vremena, zaigrati na sceni matične kuće, u Narodnom pozorištu, kao Jelica u 'Laži i paralaži' Jovana Sterije Popovića, u režiji Juga Radivojevića (probe su u toku). Govoreći za 'Blic' o tome da se, sem kao glumica, u 'Klopci' pojavljuje i kao koproducent, Nataša kaže:
'Olakšavajuća okolnost je da nisam sama; ‘Baš Čelik’ i ja radimo zajedno. No, moram reći da sam prvo bila angažovana kao glumica, tek kasnije sam se latila i producentske uloge. Ne mogu reći da bogzna šta znam o tom poslu, ali su mi neke stvari jasnije, neka saznanja su korisna, neka su došla kao vrsta bolnog otrežnjenja koje možda i nije bilo neophodno...
Igrate glavnu žensku ulogu u filmu 'Klopka'. Ko je i kakva je vaša junakinja?
- Moja junakinja Marija je nastavnica engleskog jezika i majka desetogodišnjeg sina Nemanje, koja vodi jedan skroman, miran ali ispunjen život sa mužem koga veoma voli. Međutim, u trenutku spoznaje bolesti sina, njen svet se, prirodno, ruši. I tu dolazimo do muškog i ženskog pristupa zajedničkom problemu. Šta je vaša Marija uradila u datim okolnostima, a šta bi ste vi, kao Nataša Ninković, učinili na njenom mestu?
- Teško mi je i da zamislim kako bih u takvoj situaciji reagovala. Kao svaki roditelj učinila bih sve što se može. Ali kad shvatiš da ni to sve nije dovoljno, onda činiš i ono što ne možeš - prelaziš onu crtu koja te čini čovekom. Samo što ta odluka u ovom filmu pada na pleća oca porodice. Junaci filma su u klopci. Nismo li i svi mi u nekoj klopci?
- Meni klopka zvuči kao nešto osmišljeno, isplanirano. A ovo kod nas mi više deluje kao neko rasulo. Da, izgleda da svi živimo u većoj ili manjoj samoobmani (a samoobmana jeste vrsta klopke). Muka je što sve to suviše dugo traje i što se kao pojedinci osećamo sve nemoćnijim. Bilo je perioda kada smo i mogli da mislimo, činimo, reagujemo - nismo iskoristili tu priliku i sada se suočavamo sa posledicama koje se ogledaju u činjenici da smo vođeni i da smo u rukama onih koje smo sami izabrali. Očigledno, volimo da budemo vođeni, da se prepustimo, da, kao noj, zabijemo glavu u pesak, pa da onda bez osećanja ikakve lične odgovornosti iz kuće kritikujemo i optužujemo. Pred vama je i nova pozorišna uloga, i to posle dužeg vremena, u matičnoj kući, Narodnom pozorištu. Igrate Jelicu u Sterijinoj 'Laži i paralaži'...
- Proces je u toku tako da je teško sa sigurnošću reći kako će stvari izgledati. Nikada nisam radila Steriju i ovo mi je veliki izazov. A on je, kao i svi veliki pisci, uvek aktuelan. Jesu li osobe poput vaše Jelice i danas aktuelne?
- Možda u onom smislu 'sve pod noge za Evropu'. Tradicija i istorija, sopstveno poreklo - to je, kako kaže Jelica, sasvim 'gemajn', to samo prosti ljudi rade, a ovi u Beču... No, ona ima svoj svet iz knjiga, veruje u fiktivne likove, i kao takva strada i postaje žrtva sopstvene uobrazilje. Ostaje bez kuće, mladića za koga je trebalo da se uda, svega, ali je zaluđena mišlju da će živeti u Evropi. Tatjana Nježić
