Izvor: Blic, 26.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da izađemo na crtu i da se proverimo
Da izađemo na crtu i da se proverimo
Izabrala sam ime 'Hepi end' za svoj novi roman, zato što sam morala da pobegnem od prethodnog, takođe odličnog naslova svog romana', kaže Mirjana Bobić-Mojsilović, naša najpoznatija novinarka, sada dramska i spisateljica proznog štiva, čije knjige postižu tiraže o kojima mnogi veliki pisci mogu samo da sanjaju. 'Odabrala sam taj naslov i zbog toga što se ja u najmanju ruku poigravam žanrom, ali i samom temom kojom se bavim. Pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su ljubavni romani kod nas unapred prokaženi, još ako je pisac pri tom žena, pa još živa, taj roman je odmah svrstan u takozvani ljubić nižerazredne kategorije. E, pa, ja sam, da se moji kritičari ne bi mučili, u naslovu dela ponudila široko polje za omalovažavanje moga dela, a s druge strane, učinila sam plezir mojoj ogromnoj čitalačkoj publici koju je privukao, naravno, sadržaj, ali i naslov i moja otkačena slika na koricama. Za vas kažu da ste srpska varijanta Helen Filding?
- Kada se moja knjiga 'Dnevnik srpske domaćice' pojavila na francuskom i italijanskom jeziku, u nekim novinama u Francuskoj pojavilo se poređenje 'Domaćice' sa 'Dnevnikom Bridžit Džons'. Verovatno zbog naslova. Međutim, ni moja nova knjiga 'Hepi end' se ne bavi stvarima o kojima se govori u knjizi Helen Filding, kao što se nije bavila ni 'Domaćica'. Moja je teza da posle tridesete, trideset pete godine, žene ne samo da nisu tema u literaturi, nego ni u životu. Ja sam pokušala da napravim roman o ženi koja ima četiri banke, živi u Srbiji, ima odraslo dete i hepi end je moguć. Baš onda kada izgleda da od toga nema ništa. Tolstoj je za Anu Karenjinu, koja je imala trideset godina, rekao da je bila sredovečna žena. Vremena su se, međutim, strašno promenila. Drugo, u 'Hepi endu' je reč o priči u priči, sve se vrti oko jednog romana. Moja glavna junakinja je žena koja mnogo voli da čita, zato što smatram da onda kada nema ničeg drugog u životu, ni love, ni frajera, ni velikih ljubavi, uvek je tu polica s knjigama. I svima nama, jednog dana, ti likovi, ti zapleti, ti plotovi, mahnu s police i samo kažu: 'Dođi!' Šta mislite o muškoj tezi da dominacija žena postaje zabrinjavajuća?
- To su zaključili muškarci. Ja, takođe, mislim da je dominacija žena na javnoj sceni zabrinjavajuća s obzirom na to da su pokazale ogromnu količinu netolerancije, agresivnosti i tako dalje. To je jedan ozbiljan fenomen, ali žene koje se ne bave javnim poslom, koje nikoga ne ugrožavaju, koga one mogu da zabrinu osim netalentovanih. Što se 'brojčane dominacije' tiče, na koju se ovde aludira, ja u to ne verujem.
Ukoliko se ne podmeće teza Mire Marković da će dvadeset prvi vek biti vek žena?
To je Markuzeova teza, a ne Mirina. - Ona je to promovisala u Srbiji, zar ne?
No, svejedno, žene su uspele da promene svoj predznak i više nisu lutkice za šetanje i nečije pratilje, što uopšte ne znači da su u nečemu bolje ili gore smo zbog toga što su žene. Moj je predlog da se o svakom konkretnom čoveku, o samom fenomenu sudi tek kada se na crti proverimo. Vi ste prva srpska spisateljica koja sama objavljuje svoje knjige. Da li ste zadovoljni rezultatima?
- To je pionirski poduhvat u našoj kulturi koji je dao rezultate. Nedavno mi se javio jedan od naših najvećih pisaca čije ime neću reći, sa molbom da mu kažem kako se to radi. Kada odem na promociju svoje knjige, negde u Srbiji, na kojoj bude četiri-pet stotina ljudi, ja ne pričam o svojoj knjizi, a još manje dovodim kritičara da me na moj račun hvali pred mojom publikom. Ja im samo kažem da nije potrebno nikoga potplatiti da bi se objavila knjiga. Nema potrebe da neki mastan kritičar piše o tebi! Dovoljno je odreći se dva para cipela, sakupiti šest, sedam, osam stotina maraka i objaviti knjigu. Obe moje prethodne knjige nisu imale ni jednu jedinu recenziju, ako ne računam jedno pljuvanje po mom celokupnom delu, ali to nije sprečilo da 'Domaćica' doživi petnaest izdanja. To je više nego svi bestseleri svih izdavača zajedno! Znači, ako knjiga valja, ona će sama naći put do čitalaca. Znači li to da možete da živite od svojih knjiga?
- Ja sam nezaposlena žena, nemam nigde kolumnu, nemam nikakav stalan posao i živim od svojih knjiga. I, veoma sam ponosna na to. Mogu normalno da živim od svojih knjiga i taj osećaj je fenomenalan. Osećam se kao apsolutno slobodan čovek. Vi ste autor u pozorišnih tekstova. Kako gledate na izbor komada u teatru?
- Imam utisak da više nije bitan kvalitet nekog dela, nego ko ga je pisao i o čemu je pisao. Znači, bitna je tema, moralna i politička podobnost ili ono što se današnjim rečnikom zove politička korektnost. Moj komad 'Suze su OK' dočekan je na nož i, da su mogli, hapsili bi ljude koji ulaze da gledaju predstavu. Ali, već dve godine publika puni salu dobrovoljno. Ne treba meni bilbord na Slaviji, ne treba mi nikakav bumbar iz izdavačke kuće, niti kritičar koji za pedeset maraka hvali knjigu na mojoj promociji. Iz nekih razloga, publika je prepoznala ovo o čemu govorim i kupuje moje knjige i karte za moje predstave. Novi staljinizam uzima maha Da li se rado sećate novinarstva?
- Setim se, ali nažalost nisam dobila poziv negde da radim. Postoje razni koji su juče pristigli odnekuda, i koji su dobili kolumne, prostor u medijima, što meni niko nije ponudio. Zbog toga sam morala sama sebi da izborim novi prostor. Ponekad mi nedostaje stalni, makar nedeljni kontakt sa novinom, ali možda je to već prošlo vreme. Zaprepašćujuće je da na javnoj sceni, u medijima, imaju moć ljudi koji su bili manji od makovog zrna u vreme Draže Markovića, u vreme Osme sednice, koji su bili poslušnici nekog Baje Vidića. Reč je o ljudima koji su bez ikakvog dela i moralnog autoriteta, ljudi koji su po dve nedelje cedili naše intervjue sa političarima, zbog kojih smo predavali takve splačine zbog kojih mi je i danas muka. Ti ljudi su danas predsednici komisija za demokratiju, za hrabrost, za dodelu novinarskih nagrada, vlasnici privatnih medija, baštinici love iz stranih fondova. Oni su sada naši novi moralni policajci koji uspostavljaju nove moralne standarde i koji, kao što su nekada išli po mišljenje u CK Srbije, tako danas idu u Stejt dipartment. To je jedan novi staljinizam koji uzima neverovatnog maha. Željko Jovanović
