Izvor: Politika, 30.Apr.2010, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DAVID I GOLIJAT
Američko javno mnjenje o Srbiji i Srbima
U Srbiji se mesecima vodila oštra i emotivna rasprava o Srebreničkoj deklaraciji, pod implicitnom pretpostavkom da će njeno usvajanje, između ostalog, nešto da promeni u tome kako Srbiju vidi ostatak sveta.
„Oni koji nisu spremni da donesu jednu ovakvu deklaraciju u stvari dodatno bacaju ljagu na svoj vlastiti narod”, tvrdio je predsednik Tadić.
Ali, čak i da je to tačno, tu ljagu malo ko drugi primećuje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rezultati ankete američkih glasača koje je na uzorku od 2.017 ispitanika prošle nedelje sproveo Zogbu International pokazuju da su, kad je američki narod u pitanju, efekti usvajanja deklaracije zanemarljivi.
Pođimo redom. Uprkos tome što se vest o deklaraciji pojavila u velikom broju američkih medija – pri čemu su interpretacije deklaracije od strane tih medija izazvale dodatne polemike u Srbiji – naši podaci pokazuju da je deklaracije srpskog parlamenta o Srebrenici svesno svega 10 odstoAmerikanaca.
Da li ste svesni skorašnje deklaracije srpskog parlamenta o masakru u Srebrenici?
-
Demokrate
Republikanci
Nezavisni
Ukupno
Da
10%
5%
15%
10%
Ne
74%
81%
73%
76%
Nisam siguran
16%
14%
12%
14%
U okviru ovog malog segmenta svesnih, samo trećina kaže da je Deklaracija poboljšala njihovo mišljenje o Srbiji i Srbima.
Na koji način je deklaracija promenila vaše mišljenje o Srbiji?
-
Ukupno
Više ih poštujem
35%
Manje ih poštujem
12%
Nema razlike
53%
Neuspeh deklaracije u ovom pogledu je rezultat proste činjenice da je u osnovi američke percepcije Srbije – kao i velikog broja drugih zemalja – ogromna i snažna indiferentnost. Negativni stereotipi prisutni u medijima poput „Njujork tajmsa” i Si-En-Enaimaju ograničen efekat na šire javno mnjenje. Izveštaje „velikih” medija o Srbiji ljudi u velikoj meri ignorišu – primera radi, pismo predsednika Tadića u „Volstrit džornalu“,na čije kolumne čitaoci često šalju stotine komentara, u vreme pisanja ovog teksta, nije imalo nijedan jedini komentar. Kada komentari i postoje, njih u najvećoj meri pišu ljudi poreklom sa Balkana. Podaci jasno potvrđuju ovu tezu:
Kakvo je vaše mišljenje o Srbiji?
-
Demokrate
Republikanci
Nezavisni
Ukupno
Veoma pozitivno
1%
1%
1%
1%
Donekle pozitivno
8%
9%
8%
8%
Donekle negativno
27%
23%
29%
26%
Veoma negativno
6%
7%
7%
7%
Nemam mišljenje
23%
24%
28%
25%
Nisam upoznat
20%
21%
15%
19%
Nisam siguran
15%
15%
12%
14%
Uprkos tome što percepcija Srbije u Americi naginje negativnoj, kada su u pitanju ratovi u bivšoj Jugoslaviji, relativno mali broj Amerikanaca (oko 16 odsto) Srbiju izdvaja kao posebnog krivca:
Koja od navedenih opcija je najbliža vašem viđenju ratova na Balkanu tokom devedesetih?
-
Demokrate
Republikanci
Nezavisni
Ukupno
To je bio rat etničkih grupa oko teritorije
28%
37%
42%
35%
To je bio pokušaj Srbije da dominira drugim nacijama u regionu
17%
15%
15%
15%
To je bio posredan rat velikih sila oko uticaja na Balkanu
8%
6%
5%
7%
To je bio religiozni rat
10%
13%
11%
11%
Nešto drugo
1%
0%
1%
1%
Ne znam dovoljno
29%
26%
24%
27%
Nisam siguran
7%
3%
2%
4%
Američko poznavanje rata u Bosni pokazuje pre svega svest o sopstvenom neznanju, a mimo toga manje-više realan osećaj za veličinu tragedije.
Koliko je, po vašem mišljenju:
-
Ukupno ubijeno ljudi u ratu u Bosni
Ukupno ubijeno Srba u ratu u Bosni
Ubijeno ljudi u Srebrenici
Nekoliko stotina
1%
4%
5%
Nekoliko hiljada
8%
16%
19%
Desetine hiljada
28%
21%
8%
Stotine hiljada
17%
8%
2%
Preko milion
5%
1%
0%
Nisam siguran
41%
50%
66%
Oko 45 odsto Amerikanaca se ili ne seća bombardovanja Srbije iz 1999, ili o njegovoj opravdanosti nema mišljenje. Među onima koji se sećaju, dve trećine bombardovanje smatraju opravdanim. Uprkos tome, zanemarljiv broj Amerikanaca priželjkuje veće prisustvo SAD na Balkanu.
Da li verujete da SAD treba da igra manju ili veću ulogu na Balkanu?
-
Demokrate
Republikanci
Nezavisni
Ukupno
Treba da igra veću ulogu
5%
4%
5%
4%
Treba da igra manju ulogu
30%
38%
34%
34%
Treba da igra istu ulogu
29%
30%
35%
31%
Nisam siguran/Nemam mišljenje
36%
28%
26%
31%
Deklaracija je, naravno, imala nekoliko različitih ciljeva, i moguće je da je, za razliku od običnog sveta, zaista impresionirala zvaničnike i birokrate. Na prvi pogled, oni su oni koji se pitaju, pa možda ima smisla ugađati njihovim zahtevima, čak i kad su efekti na šire javno mnjenje zanemarljivi ili čak negativni.
Međutim, ta strategija na duže staze može da se obije o glavu. Naši ljudi često nisu svesni koliko u američkom političkom životu dominira dimenzija domaće politike. Primera radi, poseta potpredsednika Bajdena Beogradu je u američkoj političkoj svesti bila daleko manji događaj od njegove posete jednoj od 435 izbornih jedinica. Sam predsednik Obama je otkazao seriju poseta najvišeg diplomatskog ranga da bi po raznim američkim zabitima ubeđivao obične ljude u vrline novog zakona o zdravstvu.
Američki političari se vrlo brzo obrću kada zaključe da su njihove pozicije nepopularne. Zbog toga ugađanje trenutnimpozicijama tih političara može na duge staze da bude kontraproduktivno. Ako srpski političari već žele da se bave percepcijom balkanskih ratova u belom svetu, treba dvaput da razmisle da li njihova meta treba da bude narod ili vlast.
Željka Buturović, Džon Zogbi
[objavljeno: 30/04/2010]
