Izvor: Politika, 27.Avg.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari socijalne države
Znamo mi da skupoća pogađa 90 odsto nacije, ali je jako važno da ljudima ne budu uskraćeni medikamenti
Skupoća pogađa pojedince, i institucije. Ne pogađa povlašćene i klupski organizovane. One koji su kao drvo, korenjem ukopani u izvore profita, koji imaju kapital veći od potrošljivih suma.
Skupoća uzdrmava sve budžetske ustanove. Pogađa i socijalne službe. O jednoj takvoj kući socijalnog staranja pamti se jeziva priča iz vremena planirane ratne inflacije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Onde su čuvali i hranili hronične psihijatrijske bolesnike. Naročito je bilo važno da im daju redovno nervne lekove. Ali kako je ratnička klasa posrkala sav novac iz budžeta, pa i papir iz kovnice novca, u toj su vrednoj i dostojnoj kući nestali lekovi. Hronične bolesnike su morali da vezuju za krevet. To sam čitao u ozbiljnim novinama u ono ne pomenulo se ne povratilo se doba. Dakle, ne valja da starateljske ustanove ostanu bez lekova, ovih naših, modernih, ka kojima je nedavni ministar izgradio prepreke naredbama i dekretima o usporavanju dotura lekova.
Akademik Ristić, pokojni, rekao mi je u svojoj dubokoj starosti o modernim lekovima ovo: „U vreme mojih mladih godina, psihijatrijske ustanove su bile mesta patnje i užasa. A evo me sada kako vidim da su novi lekovi koje je farmacija, s hemijom i biologijom pod ruku stvorila, atmosferu po klinikama učinili vedrijom”.
Znamo mi da skupoća pogađa 90 odsto nacije, ali je jako važno da ljudima ne budu uskraćeni medikamenti.
Bio sam pre 20 godina (uspomene jednog starca tako teku), u najvećoj srpskoj socijalnoj ustanovi. To je sjajni Zavod za smeštaj odraslih lica „Male pčelice” kraj Kragujevca. U paviljonima su bili najrazličitiji „socijalni slučajevi”. I tada su bili budžetska ustanova. Ali kako je trebalo svakog dana nahraniti nevoljnike koje su svi osim zavoda napustili, ingeniozna uprava „Malih pčelica” je sastavljajuće kraj s krajem izgradila veliki uzorni živinarnik! Da pokriju troškove nisu samo pasivno čekali da im nakaplje para iz budžeta nego su i sami produktivno ojačali svoje prihode. A hrana nije bila „domska”, klot-gola, nego je bila ojačana živinskim bonusom.
Razgovarao sam ovih dana sa Zavodom u „Malim pčelicama”. Ne mogu da ih zaboravim. Brinuo sam se da li u ovoj krizi i dalje rade svoj socijalno važan posao. Evo izveštaja. Za vreme ministra Ljajića zavod je bio u povoljnom položaju. Sada je u njegovim paviljonima 980 korisnika. Živinarnik još postoji! Nije se urušio. Pitao sam kako stoje sa lekovima. Odgovorili su mi da nabavku lekova koči rastuća skupoća.
Sada je jedina promena od pre dve decenije ta što više nemaju paviljon za „ljude biljke”. Onda ih je bilo tridesetoro – oduzetih starica i staraca, ali sam video i jednu mladu ženu od 35 godina, i ona je bila poluugašen ljudski stvor.
Srbija ima mnogo ovakvih ustanova. Socijalni radnici, kad naiđu na očajnika bez ikakvih sredstava za život, vode ga u takve „zavode za smeštaj odraslih”.
Ovu socijalno važnu ustanovu sada vodi direktor Suzana Perović. Njene su brige, brige svih nas.
Politički gledano, ovakvi domovi su ostatak socijalne države i predstavljaju neku vrstu „srpskih kibuca”. Sada su postali briga novog ministra rada Jovana Krkobabića.
Želim mu sreće u radu, jer on je važna ličnost u našem društvu sada kad je u stvari čuvar socijalnih funkcija nekada luksuzne države.
Raša Popov
objavljeno: 28.08.2012.
.jpg)
