Izvor: Politika, 18.Jul.2015, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćufte zavadile Skandinavce
Švedska ćufte najpopularnije su jelo u restoranima „Ikeinih” prodavnica širom sveta, a uskoro će biti i kod nas. Ona su, međutim, postala kamen razdora među Skandinavcima. Nije to bila balkanska svađa pa da sevaju noževi i „puce”. Ali je prepirka oštra i niko nije zadovoljan ishodom. Ni Šveđani, ni Norvežani, ni potrošači. Te ćufte od mesa sa krompir-pireom i bogatim sosom, zasmetale su norveškim zdravstvenim stručnjacima, jer uz ovaj obrok ne služi se nikakvo drugo povrće. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Norveška je tražila da Švedska ubaci u tanjir sa ćufte neki zeleniš radi zdravlja. Švedska je pristala, ali za veću cenu. Norvežani su odgovorili da zdravlje ne treba da se naplaćuje i da Šveđani treba da naplate onima koji hoće da obogate tanjir sa više mesa. Šveđani su se pozvali na globalizam. U svim prodavnicama na svetu prodajemo ista ćufte i isti krompir. Niko se ne buni sem Norvežana. Prepirka se usijala. Sada Norvežani koji idu u „Ikeu” ne mogu da biraju: ako hoće ćufte, dobiće ih sa zelenišom, a ti vitamini se plaćaju, pa zato ovaj obogaćeni obrok odsad košta za jedan evro više. Proradili su blogovi, društvene mreže, pi-ari, lobiji… Preovlađujući blogerski zaključak je da se Norvežani i Šveđani ne vole. Ili da Norvežani čak mrze Šveđane zato što se ovi drugi prave važni i nipodaštavaju ove prve, kao neke provincijalne rođake.
Ujedinjeno Kraljevstvo Švedske i Norveške raspalo se 1905. kada su Norvežani na referendumu odlučili da se odvoje. Bilo je tenzija, ljudi su strahovali od rata, ali brzo je Švedska priznala nezavisnu Norvešku i iste godine uspostavljeni su diplomatski odnosi. Istoričari kažu da su velike sile kumovale i ovom razdvajanju. Da je Velika Britanija htela da umanji nemački uticaj i moć nad atlantskim lukama. Norveška je potpala pod britansku sferu uticaja, Švedska pod Nemačku... ima li tu sličnosti sa Balkanom. Ima donekle. Loptice od mlevenog mesa jedu se i na Balkanu, ali mi imamo i nešto mnogo bolje – duguljasto. A uz ćevapčiće, zna se, ide samo luk, i ne bismo pristali da ovaj roštilj zazelenimo boranijom, makar nas gađali iz vazduha.
Genocid Mediterana – Ujedinjene nacije opominju da je u toku tihi genocid, ali niko to nije uzeo k srcu. Proteruje se i iščezava mediteranska kuhinja koja je pre dve godine uvrštena u listu nematerijalnih dobara svetske baštine pod zaštitom Uneska. U posebnom dokumentu, Agencija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) upozorava da mediteranski model ishrane izumire pred najezdom zapadnih ukalupljenih obroka brze hrane. U toku je globalizacija kulture obedovanja. Ona po globalnom receptu mora biti jako brza i sa što više masti i šećera. Takozvani mediteranski tanjiri sada plivaju u holesterolu. Širom Mediterana povećan je broj gojaznih ljudi, lokalno stanovništvo počelo je masovno da pati od hroničnih bolesti srca, visokog pritiska, zakrčenja krvnih sudova, upozorava FAO.
Istovremeno rezultati studija finansiranih iz budžeta Ujedinjenih nacija ukazuju da sastojci u devičanskom hladno ceđenom maslinovom ulju usporavaju starenje, štite od nekih rasprostranjenih vrsta kancera, sprečavaju teška oboljenja srca, doprinose opštem zdravstvenom stanju, leče kožu... Problem u Italiji jeste to što su velike multinacionalne kompanije kupile etiketu, a sve ostalo se uvozi – hlorofil iz Argentine, kako bi ulje imalo zeleniju boju, masline iz neke treće zemlje, dodatna biljna ulja iz Azije, samo je ambalaža italijanska.
Gotovo polovina najkvalitetnijeg hladno ceđenog ulja potiče iz pete italijanske čizme, iz regiona Pulje. Tu na jugu hiljadugodišnja stabla maslina štiti satelit. Zahvaljujući letelicama masline više neće moći da se iz korena iskopavaju i prenose u bašte bogatih severnjaka radi dekoracije, što je doskoro bila uobičajena praksa.
Dug jugu – Niko nikad ne računa koliko sever duguje jugu, kaže mi filozof i pisac sa juga Italije Franko Arminio. On je zastupnik ideje da se humano življenje može spasti samo ako se život vrati u unutrašnjost juga, van velikih korporacija, megapolisa, turističkih centara. Više severu nedostaje jug, nego obrnuto, dodaje. I priznaje da su južnjaci oduvek naklonjeni utopijama.
Ali na sličnu ideju došla je Ulrike Gerot, direktorka berlinske Evropske laboratorije demokratije. U velikom tekstu „Republika Evropa” ona se zalaže da se Evropa pretvori u jednu republiku sa mnoštvom regiona jer je ovakav sistem „tržišta bez države” „evropske monete bez demokratije” neodrživ. Takođe veruje da to nije neostvariva utopija i citira Alberta Ajnštajna u tekstu objavljenom u „Evrozinu”. „Svaka dobra ideja na početku izgleda kao potpuno iluzorna.”
Vratimo se lekovitom maslinovom ulju koje će biti sve skuplje i sve ređe ako se nastavi sa ovakvim diktatom. Pola miliona grčkih proizvođača i vlasnika drevnih maslinjaka strahuje da će im banke zarobiti dobit ukoliko transakcije ne bude išle iz ruke u ruku, u kešu. Italijanske porodične fabrike žale se na konkurenciju megakorporacija i njihovu sklonost da na veliko prodaju „rog za sveću”.
Ko će i šta će da nas leči ako Ujedinjene nacije nisu u stanju da zaštite ni tu zlatnu kapljicu.
Ćufte u „Ikei”, sa boranijom ili bez nje.
