Izvor: Politika, 29.Jan.2015, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuburski park čeka Slobodana Markovića
Udruženje književnika Srbije, Udruženje novinara Srbije i opština Vračar, pokrenuli su inicijativu da se pesniku podigne spomenik, povodom četvrt veka od smrti
Na današnji dan, pre tačno četvrt veka (30. januara), preminuo je Slobodan Marković (1928–1990), čuveni Libero Markoni, pesnik, novinar, slikar, jedan od poslednjih boema. Rođen je u Skoplju gde je njegov otac, kraljevski oficir, bio kraće vreme na službi. U Beogradu, na Vračaru, živeo je i stvarao do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kraja života. Prvu zbirku pesama – „Posle snegova” objavio je 1949, a poslednju – „Južni bulevar”, pred smrt, 1990. Pisao je poeziju, prozu, drame, filmske i televizijske scenarije, reportaže, putopise... Pune četiri decenije radio je u novinarstvu, najduže u „Borbi”.
Slobodan Marković, veliki putnik, oplovio je osamnaest mora, kako je voleo da kaže. Putovao je po čitavoj Jugoslaviji, obišao mnoge evropske prestonice, najbolje se osećao u Rusiji. Obišao je Svetu goru. Utiske iz Hilandara objavio je u knjizi „Atos između neba i zemlje” (1988). Obilazio je kosovske manastire, posebno je bio vezan za Visoke Dečane.
Rođeni pesnik Slobodan Marković, zapisao je Borislav Radović, učio je od onih koji su mu bili bliski po shvatanju poezije, ali i po njenoj neodvojenosti i zavisnosti od života. Na širokoj lestvici od Vijona, E. A. Poa, Bodlera i Ljermontova, do Bloka, Majakovskog i Jesenjina, pa onda od Disa, Ujevića i Crnjanskog, do Drainca i ranog Daviča, on je tražio i nalazio duhovne srodnike svoje mladosti, izoštravao osetljivost, izgrađivao postupak, usavršavao izraz, a u sazvučjima moderne prozodije otkrivao je i sledio sopstvenu melodiju, i onu s visokim stepenom čistote, lišenu patetike i drugih uobičajenih posledica nastojanja da se poistoveti život i poezija. On bi na našem tlu bio poslednji zakoniti potomak pesnika zvanih ukletima. Po tome mu ne bi bilo parnjaka ni u življenju, ni u pevanju.
Najveći deo života proveo je na Čuburi, delu Beograda koji je ovekovečio u svojim pesmama, reportažama, slikama i crtežima. Danas na Čuburi postoji Skver Slobodan Marković, a „Prosvetina” knjižara nosi naziv „Slobodan Marković – Libero”. Pri ustanovi kulture „Božidar Adžija” radi Književni salon „Slobodan Marković”, gde se svake poslednje srede u mesecu održavaju književne večeri. Udruženje književnika Srbije, Udruženje novinara Srbije i opština Vračar, pokrenuli su inicijativu da se pesniku podigne spomenik u Vračarskom parku. Idejno rešenje spomenika uradila je Drinka Radovanović.
U pismu Udruženja novinara Srbije Siniši Malom, gradonačelniku Beograda, kaže se, između ostalog, da je Slobodan Marković stvarao svoja umetnička dela od 1948. do 1990, u Beogradu, gde se njegov život i završio. Ostvario je značajan, vredan i obiman umetnički opus. Objavio je više od 60 knjiga poezije, proze, prepeva. Dobitnik je nagrade „Svetozar Marković” UNS (1969), „Zmajeve nagrade” Matice srpske za pesničko delo (1975), „Sedmojulske nagrade” Republike Srbije (1980), Nagrade „Milena Pavlović Barili” za slikarstvo (1969) i čitavog niza drugih priznanja. Počiva u Aleji zaslužnih građana, u istoj grobnici sa Milošem Crnjanskim. Čuburski park, kaže se na kraju pisma, očekuje spomenik Slobodana Markovića.
Zaostavština Slobodana Markovića (oko 3.000 knjiga, slike, rukopisi, delovi nameštaja), od 1991. godine, čuva se u prostorijama opštine Vračar, u Sredačkoj ulici, u dve sobe u potkrovlju. Još nije pronađen odgovarajući prostor gde bi se smestio legat velikog pesnika. Rešenjem Muzeja grada Beograda, zaostavština Slobodana Markovića proglašena je „pokretnim kulturnim dobrom”.
Slobodan Marković, napisao je Momo Kapor, dve godine posle pesnikove smrti, spada u prvi red najznačajnijih predstavnika naše moderne umetnosti. Njegovi najraznolikiji talenti stvorili su jedinstvenu ličnost, koja se može meriti sa najvećim primerima svetskih autora slične vokacije, kao što su Bodler ili Žan Kokto, kome je najsličniji. Zbog te izuzetnosti i plodova tog bogatog i šarolikog dara, zaostavština ovog pesnika predstavlja kulturno blago izuzetne važnosti i vrednosti za srpsku kulturu. Njegova biblioteka, predmeti kojima se služio za vreme svog burnog i uzbudljivog života, slike, crteži, skice i originalni rukopisi, obavezuju nas da im poklonimo svu našu pažnju, kako bi bili sačuvani i jednog dana predstavljeni publici na dostojan način.
Svojevremeno, podseća Ksenija Šukuljević Marković, pesnikova supruga, odlučeno je da se na Čuburi izgradi Muzej Slobodana Markovića. Zgrada, po projektu Đorđa Bobića, izgrađena je, ali u nju se nije uselio legat Slobodana Markovića. Sada je u toj zgradi jedna strana banka.
Z. Radisavljević
objavljeno: 29.01.2015.
