Izvor: Blic, 11.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek mora da pazi šta ostavlaj iza sebe
Čovek mora da pazi šta ostavlaj iza sebe
Sinoć je u Centru 'Sava' premijerno prikazan film po scenariju i u režiji Milorada Milinkovića, 'Mrtav ladan' prepun glumaca i specifičan po ulozi mrtvaca koga 'aktivno' igra Bata Paskaljević, a večeras je premijera u Novom Sadu. Ako u 'Prljavom Hariju' priča kruži oko mrca koga stalno otkopavaju i zakopavaju, nova domaća, crna komedija, glavni zaplet postavlja oko mrtvaca koga prebacuju Vojvodinom iz mesta u mesto manirom klasične >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'roudi' komedije zabune. Miloradu Milinkoviću, nakon godina scenarističkog i režijskog, televizijskog i pozorišnog iskustva i više od sto režiranih rokenrol spotova ovo je bio debi na velikom ekranu.
U vašem životu značajna je uloga rokenrola preko koga ste, kao pionir njegove vizualizacije, početkom devedesetih, zasnovali karijeru. Koliko rokenrola ima u vašem prvom igranom filmu?
- U principu smo hteli da napravimo drugačiju vrstu filma od one koja pliva u vladajućoj filmskoj struji. Ovaj film prevazilazi 'rokenrol okvir', nije jedan od tzv. generacijskih, nego je višegeneracijski film. Pravljen je za mnogo širu populaciju, od sedam do 77 godina, glumci su takođe u tom starosnom rasponu, pa je i muzika u filmu drugačija od one u dominantnoj struji domaćeg filma koji se oslanja na rokenrol generacije koristeći rokenrol ili rep ili hip hop, kao obaveznu muzičku i scenarističku matricu. Naravno i mi ćemo pustiti saundtrek filma ali dovoljno je reći da naslovnu numeru peva Đuza Stoiljković. Muziku su komponovali Dušan Petrović - Dule Plejboj, i Mihajlo Krstić, Rambov basista, kao krosover klasike, fanka, džeza, a prisutan je i jedan 'narodnjak'.
Da li je za vas bilo opterećenje što snimate prvi igrani film nakon više od deset godina filmskog iskustva?
- Kad god napraviš film u ovoj zemlji on ima šansu da postane baština, ostane kao trajno dobro. Želeo sam da napravim film koji će, mada se odnosi na 'sada i ovde', moći da se 'čita' u svakom drugom vremenu na isti način. Priča je čista komedija, i to crna, ili 'komedija sa lešom'.
Koja su još 'stanja' i mentaliteti zastupljeni u filmu?
- Mentaliteti su ovde i sada postojeći, barabski, narkomanski, seljački…Karakteri su slični na bilo kom delu zemljine kugle i zato je ovo komedija na račun svega i svakog, sve može da se dešava i na Severnom polu, i pre dvadeset godina. Postoji veliki stepen univerzalnosti. U isto vreme ovo je i komedija naravi i klasična komedija zabune, roud komedi, sve je lepo i pitko sve ima svoj početak i kraj sa peripetijom u sredini.
Dolazite na film direktno iz video miljea nakon više od sto režiranih rokenrol video spotova. Kako je izgledao period uspostavljanja vizuelne rokenrol kulture na domaću scenu početkom devedesetih?
- Mnogo novih ljudi dolazi na film oduvek iz reklamnog ili video-spot biznisa. Dejvid Finčer, možda najtraženiji reditelj u Americi, počeo je kao reditelj video spotova, radio je spotove za Madonu dok je, recimo, Gaj Riči počeo sa filmovima a sad radi spotove, ali svuda je normalnije da prvo daju čoveku da radi neke kraće forme. Paralelno sam počeo da radim TV emisije i rokenrol spot kao etablirani oblik muzičke produkcije kod nas. Početkom devedesetih tek je prodirala kultura video spotova ali se već formirala prva generacija reditelja kratkih formi. Moja generacija ispratila je rađanje video izraza u domaćem rokenrolu. Spotova je bilo i šedsedsetih ali su imali zabavni, televizijski karakter a nisu imali, niti se računalo na njihov komercijalni efekat kao danas. Da li takav specifičan pogled kroz kameru određuje kasnije i režiju formi za veliko platno?
- Naravno da ima uticaja i naravno da kad imaš veliko iskustvo u snimanju video spotova neke 'cake' ubacuješ, ali 'Mrtav ladan' nema tu vrstu spotovske logike, ne postavlja rediteljski ego u prvi plan. U mom filmu nećete puno primetiti reditelja. Kako to da niste krenuli ka generacijskom filmu obzirom da ste bili zvezda beogradskog rokenrol noćnog života, poznavali na hiljade ljudi…?
- I šta? Trebalo je da ih sve sakupim i snimim film? Rekoh, film je baština, čovek mora da pazi šta ostavlja iza sebe. Nisam pošao ka rokenrolu jer kako je čovek stariji tako je otvoreniji ka različitim opcijama. Kao klinac, strašno si elitista, isključiv i zatvoren za sve drugo što nije rokenrol ali kako stariš shvatiš da to nije jedina stvar na svetu. Ne praviš više od sveta malu planetu u sopstvenom stanu nego pokušaš da živiš u realnom svetu onakvom kakav je, i smeješ se, ako možeš. Kako kao debitant vidite domaću kinematografiju danas?
- Živeli smo neku vrstu dotirane, državne kinematografije u kojoj se znalo ko i zašto snima filmove a onda se naglo prešlo na 'divlje' finansiranu ili 'snađi se' finansiranu kinematografiju. Mladi ljudi teško mogu da se snađu u tom haosu. Moraš imati 'leđa' nekog ko će ti dati pare ko ima poverenja u tebe kad si mlad. Tek danas moji drugari stekli su pozicije, poslovne, ovakve,onakve, pa sam se lakše snašao nego što je to bio slučaj ranije. Ako se nastavi ovakvo finansiranje kinematografije kao što je danas, znači, parola snađi se, ostajemo na minimalnoj filmskoj produkciji.
Milorad Pavlović
