Izvor: Politika, 28.Nov.2010, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čitanje kao pohvala sporosti
Svaka knjiga je svet za sebe u kojoj pojedinac može naći svoje utočište
Istraživači koji se bave knjigama i čitanjem ističu da smo odavno izašli iz doba ekskluzivnosti sistema knjige, samo što taj fenomen tek počinjemo da sagledavamo i proučavamo. Kupovati knjige, umeti čitati, dostići efikasan nivo čitanja i uživati u njima je nešto što je postalo ,,društveni zaborav” kada su u pitanju mlade generacije.
Da bi se stvorila potreba za čitanjem, ona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << treba da dopre do naše svesti. Potreba se uvek prethodno izražava u svesti pojedinca, koji mora postati svestan njenog karaktera, njene snage, načina zadovoljavanja, volje da se zadovolji, kao i posledice njenog zadovoljenja.
U vremenu masovnih medija čitanje ne predstavlja istinsku potrebu, jer je civilizacija slike (Makluanova galaksija) u velikoj meri ugrozila civilizaciju knjige (Gutenbergova galaksija).
Vrednosni sloj potrebe za čitanjem u vezi je i sa izborom ciljeva: značajniji cilj ima veću vrednost, pa je samim tim i potreba da se on zadovolji veća. Zahvaljujući vrednostima, čovek odabira određene knjige i literaturu.
Emocionalni sloj potreba ukazuje na doživljavanje određene potrebe, na osećanja koja se pri tom iskazuju. Emocije izražavaju jačinu potrebe: što je intenzitet potrebe veći, to su emocije snažnije i obrnuto, ako intenzitet potrebe opada, slabi i snaga emotivnog naboja. Mladi danas ulažu emocije u druge aktivnosti, pri čemu ih površna, beskrajna zabava i razonoda (Reality Show) odvlače od onog istinskog udubljivanja koje traži knjiga.
Mlada generacija živi veoma brzo (njihov slogan je: ,,Mi ne znamo šta hoćemo, ali to što hoćemo hoćemo brzo”), a udubljivanje u neki tekst je akt koji je suprotan ubrzanom stilu života. ,,Čitanje podrazumeva da vam je potrebno dosta vremena za razmišljanje, čime podrivate bezumnu efikasnost modernog sveta” (Pol Virilio). Kad je u pitanju čitanje kod mladih, mnogi istraživači pominju fenomen Harija Potera, ističući da su ne tako davno, stručnjaci objavili ,,kraj ere čitanja”, da je čitanje kod mladih ljudi spalo na najniže grane. Knjige su bile suviše dosadne, suviše spore za savremenu generaciju, ali je Džoan Rouling sa svojim knjigama izmenila čitavu situaciju, jer su milioni dece u celom svetu gutali knjige o Hariju Poteru. Čitanje je čak postalo ,,kul” aktivnost.
Na ovom primeru se ispostavilo da se problem marginalizacije čitanja kod mladih može rešiti nametanjem određenih trendova, agresivnom reklamom kao ,,skrivenim ubeđivačem”.
Za mlade ljude koji žive ubrzanim tempom života, sama aktivnost čitanja je dovoljno spora. Oni ne shvataju da sporo čitanje donosi mnogo više zadovoljstva. Sve što je vredno treba čitati sporo, sa potpunom posvećenošću.
Danas se sve manje čita, a to je znak da se ispada iz koloseka, pri čemu se zanemaruje činjenica da čitanje uspostavlja svojevrsnu životnu ravnotežu i daje jednu sasvim drugu, sporiju dimenziju svemu. Zato treba i pročitati knjigu Karla Onorea ,,Pohvala sporosti”, o pokretu koji, zahvaljujući čitanju, prkosi kultu brzine.
Čitanje daje smisao privatnosti, a svaka knjiga je svet za sebe u kojoj pojedinac može naći svoje utočište.
*Sociolog kulture, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu
Dragan Koković
objavljeno: 29.11.2010.
