Izvor: Politika, 18.Nov.2010, 23:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čitanje je porodična navika

Istraživanje je pokazalo da za vreme letnjeg raspusta najveći broj srednjoškolaca nije pročitao nijednu knjigu

Uobičajeno i paušalno se može čuti kako naši mladi malo čitaju. U okviru istraživačkog projekta Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu ,,Svakodnevica mladih u Srbiji”, koji se bavio ispitivanjem načina na koji mladi provode slobodno vreme, jedna od tema bile su i njihove čitalačke navike. U istraživanju je učestvovalo 2.426 učenika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srednjih škola iz devet gradova u Srbiji.

Na osnovu njihovih odgovora na ponuđene tvrdnje o tome koliko čitaju lektiru, obavezno školsko štivo i druge knjige, izdvojene su četiri grupe srednjoškolaca: 1. trećina ispitanih srednjoškolaca uopšte ne čita ili čita samo ono što mora, lektiru (33 odsto); 2. najbrojnija grupa (40 odsto) su ,,sporadični čitaoci”, koji čitaju lektiru i ponekad knjige koje nisu obavezne; 3. petina njih čita lektiru i druge knjige, dok 4. sedam odsto ,,prosto guta knjige”.

Istraživanje je pokazalo i da za vreme letnjeg raspusta najveći broj srednjoškolaca nije pročitao nijednu knjigu. Nešto od školske lektire pročitalo je njih oko 45 odsto, ali i oni najčešće samo jednu, eventualno dve knjige.

Odgovori na pitanje koliko često čitaju pojedine ponuđene vrste knjiga govore da je među mladima najčitanija popularna literatura (bestseleri, naučna fantastika, ,,krimići”), dok se najmanje čitaju knjige posebne umetničke vrednosti.

Može se reći da su čitalačke navike mladih uglavnom u skladu sa načinom na koji oni vide odnos svoje porodice prema knjigama. Naime, među ponuđenim tvrdnjama, 60 odsto srednjoškolaca je izabralo odgovor da se u njihovoj kući ,,knjige cene ali se ne čitaju”, dok je samo petina izjavila da se kod njih knjige cene i čitaju.

Podaci pokazuju da je 62 odsto đaka učlanjeno u neku biblioteku, ali da od učlanjenih 15 odsto ne koristi njene usluge. Od učenika koji nisu učlanjeni ni u jednu biblioteku (38 odsto), svaki četvrti je izjavio da ,,ne voli da čita” ili da ga ,,mrzi da stalno odlazi u biblioteku i pazi da ne prekorači vreme”.

Statističkim analizama je utvrđena značajna pozitivna povezanost čitalačkih navika srednjoškolaca sa brojem pročitanih knjiga za vreme letnjeg raspusta, školskim uspehom, obrazovanjem majke, obrazovanjem oca, pa i stepenom urbanizacije mesta. Naime, razvijenije čitalačke navike imaju srednjoškolci koji su bolji đaci, koji više čitaju tokom raspusta i dolaze iz porodica sa višim obrazovanjem roditelja.

Kad je reč o novinama i časopisima, mladi takođe ne čitaju ni mnogo ni redovno. U dnevnim novinama njih 43 odsto svakodnevno čita rubrike okrenute razonodi (horoskop, o poznatima, moda...), 38 odsto prati sport, a svakog četvrtog srednjoškolca interesuje ,,crna hronika”. Srednjoškolce najmanje interesuju političke teme (65 odsto nikad ne čita ove tekstove), društvene aktuelnosti i kulturne rubrike. Ovakvi rezultati nisu iznenađujući budući da su mladi svakodnevno „bombardovani” zabavnim sadržajima mnogo moćnijih vizuelnih medija, koji društvenim temama i kulturi posvećuju mnogo manje pažnje. Podatak o nezainteresovanosti za političke teme je izuzetak, uzimajući u obzir njihovu visoku zastupljenost u svim medijima, i možda sugeriše zaključak da su političari prestali da budu idoli mladih, što i potvrđuju naši podaci o ispitivanju uzora.

Kod analize časopisa koje mladi čitaju uočen je sličan trend kao i kod čitanosti rubrika u dnevnim novinama. Mladi su najviše zainteresovani za tinejdžerske teme, život slavnih i sport. Ipak, ohrabrujući je podatak da oko trećine učenika povremeno ili redovno prati naučnopopularne časopise.

Na osnovu iznetih rezultata može se zaključiti da nešto više od dve trećine ispitanih srednjoškolaca u Srbiji nema razvijene čitalačke navike i da retko čitaju knjige van obavezne lektire. Na osnovu samo jednog pitanja na koje su srednjoškolci, čini se, veoma iskreno odgovorili, pokazalo se da većina roditelja samo verbalno izražava stav da su knjige važne, ali to ne pokazuju svojim postupcima. Na taj način potvrđen je nalaz, dobijen u mnogim istraživanjima iz ove oblasti, da su čitalačke navike dece u vezi sa odnosom odraslih prema knjigama. Čitalačke navike se, naime, razvijaju ,,od malih nogu” i roditelji koji čitaju stvaraju uslove da se i deca na njih ugledaju. Rezultati istraživanja indirektno ukazuju i na to da škola kao ključni faktor obrazovanja mladih „zakazuje” i da bi morala aktivnije i na sistematski način da se pozabavi razvijanjem čitalačkih navika. Mediji su takođe moćan faktor socijalizacije, te i na njima leži odgovornost da oblikuju razvoj mladih nudeći raznovrsnije i bogatije sadržaje od života javnih ličnosti i zabave.

*Naučni istraživač u Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Ivana Stepanović-Ilić

objavljeno: 19.11.2010.

Nastavak na Politika...