Izvor: Blic, 24.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Činjenice u lice
Činjenice u lice
Polovinom decembra na velikom internacionalnom hiphop festivalu 'Street explosion' u Ljubljani između mnogih svetskih repera Srbiju su zastupala dva ekskluzivca, za hiphop specijalizovane, izdavačke kuće 'Bassivity', Šorti i Marčelo.
Marčelov debi album 'De Facto', koji je objavljen prošle godine u međuvremenu je postao najprodavanije izdanje u lancu prodavnica IPS. Tako je Marčelo uspeo da ucrta rodni Paraćin na domaću ali i internacionalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hiphop kartu sveta. Ovih dana sa grupom 'X-centar' Marčelo se bavio primenjenom muzikom, naslovnom numerom za predstavu 'Gola Vera' Juga Radivojevića. Danas postoji saglasnost o hiphopu kao o najvitalnijoj domaćoj sceni. Šta je po vama bilo najvažnije za njegov uspeh?
- Ono što bi danas neki nazvali 'novom školom' ovdašnjeg hiphopa zapravo su ljudi koji prilično dugo, svako za sebe, pripremaju talas koji se sada dešava. Taj razvučeni demo period i ilegala činili su se stvarno beskrajnim - onda je 'eksplodiralo' istovremeno: svi albumi koji su pripremani počeli su da se pojavljuju jedan za drugim, izdavači izlaze u susret reperima ali i mediji... Da li vaša ploča svedoči da je najbitniji deo repa ipak tekst?
- Sve vreme se trudim da napravim celinu: ako je samo tekst ono što vredi u pesmi, to neće biti dobro. Zato jako pazim kakav će instrumental propratiti određeni tekst. Album se zove 'De facto' jer sve što na njemu čuješ je, de facto, tako: moji stavovi, moja osećanja, moj život. U hiphopu od toga kako napišeš tekst direktno zavisi i kako ćeš ga odrepovati; konstantno moraš da paziš da reči budu tehnički i ritmički dobro raspoređene a da se i dalje držiš teme... To zna da bude žešće gadno.
Ipak, često vas zovu najistaknutijim 'liričarem' scene. Da li je, uopšte, rep vaša budućnost obzirom da studirate književnost?
- Kapiram da me zovu 'liričarem', da sam dobio taj epitet zbog toga što mešam 'profesije': književnost je moja ljubav isto koliko i hiphop i oseća se uticaj, uvek. Voleo bih da završim knjigu koju pišem već duže vreme: reč je o knjizi pripovedaka. Tu je i rad na drugom albumu. Kako to da na domaćoj estradi samo u hiphopu postoji kritički otklon ka stvarnosti?
- Hiphop uvek ostaje direktan: pravo u lice svima, o čemu god da se govori. Nikada nisam napisao tekst tako što bih 'seo da pišem'. To je silovanje inspiracije. Ali kad se dogodi nešto strašno, neka tragedija ili sramota, a toga ovde ima napretek, dobiješ neopisivu želju da nešto kažeš i reči same počnu da pljušte iz tebe. Šta je to što vas tera da budete društveno 'konstruktivni'?
- Apsolutno ne odustajem od daljeg komentarisanja vlasti preko medija ali ne želim da budem medijska atrakcija te vrste. Ovo što se nama dešava jednostavno je više komi-tragično nego što je tragi-komično. Inače, smatram da svaka 'moderna muzika' u velikoj meri prikazuje svet krajnje realnim: evo, poslušaj jednom 'Grand', to je na našu veliku žalost i nesreću sasvim istinita slika stvarnosti - baš zato što verujem da u muzici nije sve samo do teksta. Ako preskočiš analizu teksta 'narodnjaka', naći ćeš u toj muzici da se nismo oslobodili primitivizma i turcizma, naći ćeš da nepismeni ljudi mogu biti javne ličnosti, naći ćeš da je par sisa bitnije od kvalitetnog glasa - i sve to, oličenje je onoga što je naš narod aminovao. E, hiphop i rock’n’roll su tu da pokažu da ima i onih koji se groze na sve to - mi smo ona druga strana stvarnosti. Pa, dok teraju oni, teramo i mi! Milorad Pavlović
