Izvor: Politika, 26.Jun.2015, 22:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čiji je Naser junak
Veliki broj Srba sa ove i one strane Drine danas je ogorčen odlukom švajcarskog pravosuđa da Nasera Orića izruči Sarajevu a ne Beogradu. Ali Sarajlije koje su Orića dočekale kao heroja nemaju previše razloga za likovanje.
Evo zašto. Dvadeset godina posle strašnog masakra nad Bošnjacima u Srebrenici, kada je trenutak da se posebno obeleži ta tragedija, dogodilo se nešto što im nimalo ne ide naruku. Umesto dostojanstvenog sećanja na žrtve, čitava balkanska javnost se prisetila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srebreničkog ratnog komandanta koji je bio mnogo bliži ratnom zločinu nego dostojanstvu.
Ima li veće ironije da jedan narod, koji je uveren da moralnu superiornost nad svojim protivnicima u krvavom građanskom ratu zasniva na stradanju civila, za simbola svoje borbe dobije Nasera Orića? Tu ironiju je do kraja ogolio zlosrećni Ćamil Duraković, načelnik Srebrenice koji je izjednačio sudbinu svojih mrtvih sugrađana sa sudbinom živog ratnog zločinca. To što Nasera Orića nijedan sud nikad nije osudio ne znači da ne postoje mnogobrojni svedoci i dokazi o njegovim krvavim rukama. Jedan od svedoka je i Ibran Mustafić, preživeli vođa opkoljenih Bošnjaka iz istočne Bosne, koji se i za vreme rata gnušao Orićevih noćnih izlazaka iz „zaštićene zone” i upada u okolna srpska sela u potrazi za osvetom. Mustafić svakog 11. jula dolazi pred Memorijalni centar Potočare, u gradu u kom je tokom rata bio predsednik Izvršnog odbora SDA, ali ga tajna služba BiH odmah privodi.
Svi dakle u Bosni, i Srbi i Bošnjaci znaju ko je Orić, ali izgleda ne znaju da proglašavanje Orića za simbol bošnjačkog stradanja i herojstva nikako ne vodi u pomirenje. Kako se moglo desiti da Bošnjaci, koji zaista jesu užasno stradali i koji su u očima zapadnog sveta iz rata izašli kao moralni pobednici sa oreolom žrtve, spiskaju kredibilitet „pravednika” i spadnu na to da im simbol postane čovek koji, po svojoj ulozi, ratnoj i posleratnoj biografiji, više podseća na njihovu verziju Arkana nego na njihovo stradanje?
Konačno, za zločin u Srebrenici kažnjen je čitav politički, vojni i policijski vrh Republike Srpske, kao i gomila nižih oficira i direktnih izvršilaca na domaćim sudovima. Pa ipak, nedužnim srpskim žrtvama iz Podrinja malo ko izvan Srbije i RS pristaje da oda makar tiho priznanje ili poslednju poštu. Već i njihovo pominjanje se u zapadnim krugovima, u Bosni a često i u Beogradu, dočekuje kao sramotna „relativizacija” srebreničke tragedije. Te žrtve su zaboravljene, neokajane, nepoštovane. Da bi se sada, dvadeset godina kasnije, jedan od njihovih dželata dočekivao kao nacionalni heroj u Sarajevu.
