Izvor: Politika, 21.Jul.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri zahteva RS za odustajanje od referenduma
Pravosudne institucije BiH moraju da budu značajno reformisane, ali mogu nastaviti da postoje uz dogovor o nadležnostima, poruka je iz Banjaluke
Banjaluka – Četiri zahteva koja je Republika Srpska postavila kako bi zauzvrat odustala od referenduma odnose se prvenstveno na uređenje stanja u pravosuđu, pre svega u institucijama nametnutim od visokog predstavnika – Sudu i Tužilaštvu BiH. Zanimljivo je da ocene RS o neefikasnosti i pristrasnosti tih institucija donekle indirektno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podržava i deo međunarodnih predstavnika, kao i neki zvaničnici u Sarajevu, ali je uprkos tome svaki dosadašnji pokušaj promena ostao uzaludan.
Čak i na mestima gde najavljeni referendum smatraju udarom na ustavni poredak BiH, mahom u ambasadama zapadnih zemalja u Sarajevu, ne spore neke nedostatke na koje prstom upiru iz Banjaluke, ali se o tom stidljivo oglase tek ako se iz RS podigne galama. Stoga se postavlja pitanje – hoće li ova pretnja referendumom uroditi boljim pravosudnim sistemom u BiH?
Četiri stavke sporne u radu pravosuđa na nivou BiH koje je Milorad Dodik nabrojao u Beogradu nakon sastanka sa Aleksandrom Vučićem, premijerom Srbije, identične su onima koje je pre četiri godine predsednik RS izdiktirao Ketrin Ešton, tadašnjoj visokoj predstavnici za spoljnu politiku i bezbednost, koja je tad u Banjaluku došla kako bi Dodika pokušala odgovoriti od referenduma. I Eštonova se tad saglasila da postoje stvari koje je u pravosuđu moguće korigovati, zbog čega je umesto referenduma otpočeo takozvani strukturalni dijalog o reformi pravosuđa, koji do danas nije dao rezultate.
Suština zamerki iz RS odnosi se pre svega na mogućnost da Sud i Tužilaštvo BiH, po zakonu koji je nametnuo visoki predstavnik, izuzmu predmete od pravosuđa Republike Srpske, što dozvoljava član 7. Zakona o sudu BiH, koji je za Srpsku sporan još od samog nametanja tog zakona, zbog čega se godinama traži njegovo brisanje. Mogućnost izuzimanja predmeta, na primer, omogućila je, između ostalog, pravosuđu BiH da od Okružnog tužilaštva u Bijeljini pre šest godina izuzme predmet o Naseru Oriću koji je bio u završnoj fazi, od kad stoji u ladici Tužilaštva BiH, čime je Srpskoj zavezao ruke u nameri da procesuira Orića.
Drugo, Srpska zahteva prestanak retroaktivne primene Krivičnog zakona BiH, s obzirom na to da postoje brojni slučajevi u kojima su za krivična dela počinjena u ratu sudije Suda BiH presuđivale po tom zakonu (koji je donesen posle rata), ali su u drugim slučajevima, pretežno za Bošnjake, primenjivali zakon iz SFRJ, koji je povoljniji prilikom izricanja kazni osuđenicima. Zbog ovih propusta Evropski sud za ljudska prava osporio je pojedine presude Suda BiH (slučaj poznatiji kao „Maktouf i Damjanović protiv BiH”) utvrdivši da Sud BiH nije trebalo da retroaktivno primenjuje zakon iz 2003. za predmete ratnih zločina.
Treći zahtev Srpske odnosi se na reorganizaciju Suda i Tužilaštva BiH, to jest obezbeđivanje njihove nezavisnosti kao i odgovornosti, što bi, kako smatraju mnogi, trebalo da obuhvati i reformu Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH (VSTS BiH) budući da, kako se tvrdi, sve tri institucije nikom u BiH ne podnose račune.
„Sudije u RS, to jest u osnovne, okružne, okružno – privredne kao i u Viši privredni sud i u Vrhovni sud RS treba da bira VSTS RS, koji je potrebno reaktivirati jer već postoji u Ustavu RS, a tužioce Skupština RS. VSTS BiH treba da bude reformisan tako da u njegovoj nadležnosti ostane vođenje procedure za izbor sudija BiH, a ne da, kao što je trenutno slučaj samostalno imenuje sudije i tužioce u institucijama RS, FBiH i BiH”, predlog je pravnika u RS.
Da bi izdejstvovali promenu nedostataka u pravosuđu BiH u RS je nedavno raspisan referendum, ali je predsednik Milorad Dodik, kao inicijator ideje o konsultovanju građana, naknadno poručio da se od tog može i odustati ukoliko se ispune četiri zacrtana zahteva. Kao jedan od aduta u pregovorima iz Banjaluke koriste činjenicu da Sud i Tužilaštvo BiH nisu ustavne institucije, budući da ih nema u Ustavu BiH, niti se pominju u Dejtonskom sporazumu, koji za nivo BiH izvorno nije predvideo pravosudnu nadležnost.
U RS ističu da su spremni čak i na to da ove institucije ostanu, pod uslovom da bošnjački političari prihvate da se otklone manjkavosti nametnutih zakona o Sudu i Tužilaštvu BiH, što bi, kažu u RS, bio kompromis. Dodik je precizirao da su ti zahtevi promena krivičnog zakona u delu gde se proširuju nadležnosti Suda i Tužilaštva BiH, primena zakona koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, nezavisnost Suda i Tužilaštva BiH, kao i procesuiranje svih koji su činili zločine nad Srbima.
„Može Sud i Tužilaštvo profesionalno da postoji i da se bavi ingerencijama koje ima po zakonima BiH, ali ne može da se meša u pravosuđe Srpske. Kad to završimo nestaju razlozi za referendum. Više nije na nama hoće li biti referenduma”, zaključio je Dodik. Dok ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak poručuje da je referendum pravno i moralno neprihvatljiv i da se sigurno neće održati, pozitivne strane cele galame nalazi Dragan Čović, predsedavajući Predsedništva BiH, koji kaže da za referendumom neće biti potrebe, ali da ga treba iskoristiti kao čin za uspostavljanje nezavisnog pravosuđa.
„Ukoliko nas takav referendum tera da budemo uistinu uređeno društvo u kom nećemo improvizovati i selektivno raditi, u kom ja kao član Predsedništva BiH neću govoriti da još nemamo pravnu državu, onda neka ga na taj način iskoristimo”, konstatuje Čović.
