Izvor: Politika, 20.Nov.2015, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri puta više kupujemo na stranim sajtovima
Razvoj elektronske trgovine u Srbiji stagnira zbog straha potrošača da će biti prevareni, preduzeća koja nisu dovoljno upućena i restriktivne primene zakonskih propisa
Kineski „Alibaba”, najveći onlajn trgovac na svetu, nedavno je opet oborio sopstveni rekord, ostvarivši za prvih osam minuta godišnjeg šoping-festivala prodaju u vrednosti od milijardu američkih dolara. I dok hrvatski „Agrokor” najavljuje ambicije da postane regionalni „Alibaba”, sa portalom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji bi postao vodeći e-dućan na ovim prostorima, četiri petine malih i srednjih preduzeća u Srbiji ne nudi robu preko interneta.
Za to vreme, kupci iz Srbije prate svetski trend. Iz godine u godinu sve više njih puni digitalnu korpu, ali nažalost trenutno četiri puta više se pazari na stranim nego na domaćim sajtovima (80 odsto prema 20 odsto).
Šta usporava razvoj elektronske trgovine u Srbiji, bila je tema okruglog stolu koji su organizovali Privredna komora Beograda i Društvo za informatiku Srbije.
– Kupce između ostalog odvraća skupa poštarina – istakla je Olga Maksimović, direktorka kompanije kompanije „Limundo”,
podsećajući na poslednje istraživanje „Gemijusa”.
Za poređenje, ona je navela da troškovi isporuke kod nas čine 30 odsto cene knjiga, dok u Evropi to iznosi 0,3 odsto.
Kao dobar pokazatelj, Maksimovićeva je navela podatak da 43 odsto ispitanika ima nadu da će se povećati ponuda u e-trgovini, posebno u segmentima putovanja, odeće, knjiga, muzike i filmova. Poručila je da treba objasniti privrednicima i prodavcima šta se od njih očekuje i šta mogu da dobiju na taj način.
Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, stagnira broj domaćih kompanija koje su nešto nudile na internetu. Njihov procenat se za pet godina minimalno povećao, sa 19,7 na 21,5 odsto. Skoro 80 odsto malih i srednjih preduzeća ne nudi robu i usluge preko interneta. Kao razlog navode to što kupci ne mogu da probaju ili opipaju robu kao u klasičnoj prodavnici. Zabrinjava podatak da polovina tih firmi i ne planira da se upusti u e-trgovinu.
– Na jednoj strani imamo neinformisane potrošače, koji strepe da će biti prevareni, na drugoj preduzeća koja nemaju dovoljno znanja i inicijative – rekao je Željko Rakić iz Ministarstva trgovine.
Iz fondova Evropske unije finansira se projekat „Razvoj elektronskog poslovanja 2014– 2017”, kroz koji će mala i srednja preduzeća dobiti direktnu podršku za učešće u elektronskoj trgovini i poslovanju. U planu je da se uvede i sertifikat poverenja, koji bi od ministarstva dobili e-dućani koji ispunjavaju standarde. Potrebno je i edukovati potrošače koji moraju da znaju šta sve treba da ima sajt da bi se smatrao sigurnim mestom za kupovinu. Na primer, da treba da se navede puna adresa i broj telefona prodavca, a ne samo kontakt formular.
Žarko Vukadinović iz Banke Inteze rekao je da 100.000 njihovih klijenata redovno kupuje preko interneta, ali većinom u inostranstvu, jer kod nas nemaju šta da kupe.
Za Nebojšu Đurića, direktora agencije „E-trgovina”, zabrinjavajuća je neinformisanost naših trgovaca, od kojih samo petina zadovoljava zakonska rešenja. Većina, kaže, pravi propuste iz neznanja, mada ima i onih koji to radi zlonamerno. Na primer daju garanciju od godinu dana i traže doplatu za drugu godinu, iako je zakonom obavezna garancija od dve godine.
Iz ugla pravnika koji se 15 godina bavi IT pravom, Žarko Ptiček je rekao da je problem to što mnoge firme koje žele da se bave e-trgovinom dižu ruke kada vide s kojom se količinom propisa suočavaju i odlaze tamo gde su pravila već poznata i primenjiva. Tako imamo startap kompanije koje su Srbi registrovali u Belizeu ili Hongkongu, jer neke stvari nisu mogli da urade odavde, ne zbog zakona nego zbog suviše restriktivnog tumačenja. Dešava se na primer, da Narodna banka Srbije kao regulatorno telo dostavi mišljenje o nekoj zakonskoj odredbi, a da banka klijenta ipak ostane pri svom stavu i insistira na nepotrebnom papiru, rekao je Ptiček, podvlačeći stav da nema e-trgovine sve dok je potreban ijedan papir.
