Izvor: Politika, 20.Apr.2012, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri i po sata filma „Bilo jednom u Americi”
Klasik Serđa Leonea restauriran na inicijativu njegove dece biće prikazan na predstojećem festivalu u Kanu
Poslednji film Serđa Leonea „Bilo jednom u Americi” biće prikazan 18. maja na specijalnoj projekciji na filmskom festivalu u Kanu u novoj, restauriranoj verziji, produženoj za 40 minuta, tako da sada film traje četiri i po sata.
Ovo delo koje danas ima status kultnog filma, sa Robertom de Nirom i Džejmsom Vudsom u glavnim ulogama, premijerno je predstavljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Kanskom festivalu 1984, u trajanju od 229 minuta (tri sata i 49 minuta), a premijera filma u Kanu bila je svojevrstan događaj. Iako su tokom projekcija neke dame bile uvređene scenama silovanja i prikazom žena, film je naišao na odličan prijem uz skoro petnaestominutne ovacije ekipi filma posle premijerne projekcije. Pohvale su stizale i kasnije tokom bioskopske distribucije u Evropi.
Međutim, iako se reditelj Leone protivio, u američkim bioskopima film je prikazivan u skraćenoj verziji (skoro 90 minuta kraći od originalne verzije prikazane u Evropi). U skraćenoj verziji izbačene su scene prisećanja prošlosti, a događaji su poređani hronološki. Zbog toga, američka verzija filma doživela je brojne kritike i komercijalni neuspeh. Ovu verziju od 144 minuta kritičari su pokopali. U kritici iz 1984, Rodžer Ebert napisao je da je „originalna verzija filma remek-delo, dok je skraćena – karikatura”.
Razočaran lošim uspehom, kao i reakcijama kritike i publike na kraću verziju, Leone sve do smrti 1989. nije snimio nijedan film.
„Bilo jednom u Americi” je nastao prema autobiografskom romanu „The Hoods” Harija Greja (pseudonim), bivšeg gangsterskog doušnika. Film prati grupu njujorških Jevreja od njihovog detinjstva, pa sve do burnog perioda prohibicije, i istražuje prijateljstvo među decom i kasnije – odraslim ljudima, kao i teme ljubavi, pohlepe, nasilja, raskida prijateljstva i pojave gangstera u američkom društvu.
Radnja romana verno je preneta na veliko platno iako scene silovanja nema u romanu, a imena nekih likova su različita. Na scenariju je rađeno skoro dve godine, završen je u oktobru 1981. i bio je dug čak 317 stranica.
Kada je završio snimanje, Leone je imao oko deset sati upotrebljivog materijala. Uz pomoć montažera Nina Baraglija uspeo je da film svede na šest sati, i želeo je da ga izmontira u dva trosatna dela. Međutim, producenti su to odbili povedeni pre svega negodovanjem dela publike povodom petosatne verzije filma „20. vek” Bernarda Bertolučija, pa je Leone bio prisiljen da film skrati na 229 minuta. Reditelj je tada izjavio da bi idealno trajanje filma bila „između četiri sata i 10 minuta i četiri sata i 25 minuta” (250 do 265 minuta).
Sada, u novoj, restaurisanoj i produženoj verziji, film traje 269 minuta. „Bilo jednom u Americi” je restauriran na inicijativu Leoneove dece – Andree i Rafaele, i uz pomoć fondacije Martina Skorsezea, modne kuće „Guči” i Kinoteke u Bolonji.
Časopis „Sajt end saund” uvrstio je film „Bilo jednom u Americi” među deset najboljih u poslednjih 30 godina. Iako je često nepravedno upoređivan s „Kumom” Frensisa Forda Kopole – koji je prvo bio ponuđen Leoneu da ga režira, što je on odbio – „Bilo jednom u Americi” se danas smatra klasikom filmske umetnosti.
I. A.
objavljeno: 20.04.2012.
