Izvor: Politika, 26.Feb.2010, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čemu sve doprinosi kurs
Precenjeni kurs dinara ima negativan uticaj na ukupna makroekonomska kretanja u zemlji, a posebno u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, jer je kurs jedan od generatora velikog uvoza, koji nije u funkciji povećanja proizvodnje i izvoza. Pošto se ovakva tendencija nastavlja, postoji opasnost da zemlja uskoro zapadne u tzv. dužničku krizu sa svim njenim posledicama, jer je ukupan spoljni dug Srbije (i pored delimičnog otpisa) dostigao iznos od preko 30 milijardi dolara, s visokim koeficijentom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaduženosti i ratama otplate inostranim kreditorima u odnosu na izvoz robe i usluga (oko 40 odsto). Nema mogućnosti za neke veće prodaje domaćih preduzeća, smanjene su strane investicije i mogućnosti novih inokredita, što može dovesti do ozbiljnog pogoršanja stanja u privredi i pada životnog standarda. Situacija u sektoru spoljnoekonomskih odnosa poslednjih godina je zabrinjavajuća, s galopirajućim deficitom, koji je zbog globalne ekonomske krize prošle godine nešto smanjen (iznosio je 7,3 milijardi USD, a na kraju 2008. godine bio je čak 10,6 milijardi).
Neki naši ekonomski stručnjaci se zalažu za primenu potpuno fleksibilnog kursa, bez ikakvih intervencija NBS, pa da realna kretanja na tržištu pokažu pravu vrednost dinara. Osnovni nedostatak ovakvog režima kursa je veći rizik u poslovanju sa inostranstvom i veća izloženost domaće privrede potresima na svetskom tržištu. Zbog znatne i nagle depresijacije (pada vrednosti) dinara došlo bi do rasta domaćih cena i velikog udara na devizne dužnike. Takođe, veće su mogućnosti špekulacija i ne postoje stabilne kalkulacije za spoljnotrgovinske poslove.
NBS bi mogla da u okviru raznih raspoloživih deviznih aranžmana, za jedan određeni prelazni period, primeni i model tzv. pokretnih (puzajućih) tačaka ili pariteta. To bi značilo da kada devizni kurs pređe granice u kojima zvanično utvrđen kurs oscilira, onda bi se odredio novi kurs dinara sa novim marginama fluktuacija. Prilagođavanje kursa bi se vršilo češće u manjim iznosima, ali u intervalima koji ne bi bili unapred utvrđeni. To bi amortizovalo moguće snažne monetarne udare na domaću privredu. Valuta može da se prilagođava prema odabranim kvantitativnim indikatorima (recimo razlika u inflaciji prema glavnim trgovinskim partnerima), što nameće određena ograničenja u vođenju monetarne politike. U oceni prednosti ovakve varijante kursa dinara navodi se: postizanje stabilnijih uslova privređivanja, jačanje dinara kao platnog sredstva, rasterećenje deviznih rezervi da brane kurs, manji obim intervencija centralne banke, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, liberalizacija spoljne trgovine zemlje. Normalno, ni ovaj režim nije imun na određene slabosti, u koje se, recimo, pominju špekulacije i destabilizacija deviznog tržišta, kao rezultat zloupotrebe informacija o nameravanoj promeni kursa.
Devizni kurs je ogledalo privrede i nemoguće je imati jak dinar u slaboj privredi, pa treba očekivati njegovo dalje postepeno slabljenje. Svaki kurs može se kratkoročno „prisilno” tehnički pomerati nadole ili nagore manipulisanjem novčane mase uz određenu cenu koštanja. Ali dugoročnu stabilnost kursa nije moguće postići bez otklanjanja fundamentalnih neravnoteža, odnosno strukturnih promena domaće privrede, rigorozne finansijske discipline, smanjenja platnobilansnog (pre svega, spoljnotrgovinskog) i fiskalnog deficita i inflacije, povećanja priliva stranog kapitala i domaće konkurentnosti.
U tom kontekstu, postepeno prelaženje na realni, odnosno ravnotežni i jedinstveni kurs dinara treba da bude trajno opredeljenje domaće monetarne politike. Kurs dinara mora da doprinosi povećanju proizvodnje, zaposlenosti, naše konkurentnosti na svetskom tržištu, odnosno većem izvozu i smanjenju enormnog deficita spoljotrgovinske razmene. Adekvatno sprovođenje politike kursa dinara trebalo bi da stimuliše konkurentnija preduzeća, izvoz, štednju, da vodi većoj stabilnosti tržišta i utiče na eliminisanje „sive” ekonomije i raznih monopolističkih lobija.
Ekonomista,naučni savetnik
Dejan Jovović
[objavljeno: 27/02/2010]
