Izvor: Politika, 10.Apr.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čemu ovo služi, a uz to i ne radi
I gde smo sad? Čekamo rešenje koje se ne pojavljuje. Zdravstvene knjižice uglavnom neoverene, a fioke pune pretećih koverti o prinudnim naplatama
Znam, znam, uz sve ove brige koje kao država i narod imamo, koga se još tiče što izumiru carski orlovi, sibirski leopardi, pande i – slobodni umetnici. Ali, dozvolićete, nama pandama i slobodnim umetnicima, naša je muka najteža, pa tako, evo još jednom o apsurdnom kafkijanskom zapletu kroz koji neprestano prolazimo, bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izgleda za blisko rešenje.
Po Zakonu o kulturi, doprinose za samostalne umetnike plaća lokalna samouprava. Grad Beograd, konkretno, uplaćuje doprinose na minimalnu osnovicu (35 odsto prosečne plate u Republici), i to sa znatnim zakašnjenjem. Samostalni umetnik je, avaj, poreski obveznik, pa Poreska uprava samostalnom umetniku, a ne gradu, zaračunava kaznene kamate za svaki dan kašnjenja. Ovo vam, dragi čitaoci, tužno javlja samostalni umetnik koga trenutno terete za preko hiljadu evra nekakvog duga i još prete prinudnom naplatom!
U priču je upleteno previše institucija koje slabo komuniciraju među sobom, ili to nikako ne čine, pa šetaju samostalnog umetnika od šaltera do šaltera. To su: lokalna samouprava koja kasni sa uplatama (ili uopšte ne plaća doprinose, što je masovna pojava u unutrašnjosti); Poreska uprava koja tereti samostalnog umetnika, Fond za zdravstveno osiguranje koji neće da mu overi zdravstvenu knjižicu, Fond za penzijsko osiguranje koji pravi probleme pri odlasku u penziju. I na kraju, Ministarstvo kulture, koje se pravi da ga se sve to ne tiče.
Prošlog leta je na jednom od sastanaka Ministarstva i umetničkih udruženja dogovoreno da se zajedno sastanu predstavnici udruženja i predstavnici svih upletenih institucija i da se zajednički nađe rešenje ali od toga, za sada, ništa nije bilo. Da zbrka bude veća, iako u Zakonu o kulturi piše da lokalna samouprava uplaćuje doprinose samostalnim umetnicima, u Zakonu o doprinosima stoji da lokalna samouprava može, ali i ne mora, da uplaćuje doprinose. Grad Beograd se, kad mu to odgovara, poziva na to, pa tvrdi da je uplata doprinosa njihova dobra volja, ne i obaveza.
I gde smo sad? Čekamo rešenje koje se ne pojavljuje. Zdravstvene knjižice uglavnom neoverene, a fioke pune pretećih koverti o prinudnim naplatama.
Ovaj slobodni umetnik koji vam se trenutno jada razboli se prošle jeseni od nimalo prijatne bolesti. Knjižica naravno neoverena, bolnica me ne prima, šta ću, odem u privatni Dom zdravlja „Ristić“. Primi me ljubazni doktor i kaže, nema vama leka ovde u „Ristiću“, nemaju oni terapije koje su vama potrebne, idite vi lepo u drugu kliniku po imenu „Milmedik“, radim ja i tamo. Šta ću, pođem za ubedljivim doktorom u „Milmedik“. On mi obeća terapiju koja nikad, ali baš nikad, nije omanula, jeste da je preskupa, ali uspeva garantovano. Terapija po imenu „ortokin“, lečili se njome i papa i Medžik Džonson, i ozdravili. Ako je bilo dobro za papu, valjda će biti i za mene, mislim ja, osim ako stvar ne deluje samo na verskoj osnovi. I tako ja ostavim u „Melmediku“ poveću sumu para i pola duše u istoj koverti.
Prođe tako od čudotvorne papske terapije mesec, dva, pa i tri, ništa se ne dešava. Papi je možda delovalo, možda i Medžiku, ali meni ne deluje. Od „Milmedika“ ni pisma ni razglednice, iako su rekli da će zvati, snimati i raspitivati se za slučaj. Ukratko, svratila sam kod njih da im kažem da im terapija ne radi, što ih je, kanda, veoma začudilo. A da vi meni lepo vratite pare, pitam ja? Shvatate, u tom času sam već očajna, Poreska mi diše za vratom sa prinudnih hiljadu evra, te nemam ni stida ni srama. „Milmedik“ reče zapanjeno da takav slučaj u karijeri nisu imali, da im neko traži pare nazad, ali kad su malo razmislili, odlučili su da ipak vrate, ali ne sve – samo 40 odsto cene čudotvorne metode. Kako su procenili da je njihova odgovornost za neizlečenje samo tolika, ne znam. Malo smo se cenkali, ali ja to nisam umela ni na pijaci, a kamoli u otmenim klinikama, te oni ostadoše većinski vlasnici mog novca. Uzeh onih 40 odsto i odoh kući, mnogo više bolesna nego kad je sve počelo, prošle jeseni, i sedoh da vam se požalim.
Jelena Lengold
objavljeno: 10.04.2014.
