Izvor: Politika, 31.Okt.2011, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čemu hiljade pređenih kilometara za nekoliko dana
Kad đaci obiđu crkvu Svetog Petra u Rimu, školski odbor sastavi izveštaj da je cilj ekskurzije ispunjen što je, naravno, netačno
Forum (sindikat) beogradskih gimnazija se bori za bolju gimnaziju, a deo te borbe je i rešavanje problema ekskurzija. Mi smo protiv današnjih ovako organizovanih ekskurzija, a pre svega protiv putovanja u inostranstvo, iako su ona gotovo uobičajena još od 1996/97. godine. Tada je posle sankcija iskazana želja da deo promena u društvu budu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekskurzije mladih u inostranstvo. Kao sindikat zaposlenih u gimnazijama, mi od 2001. predlažemo da se te ekskurzije ukinu.
Zašto? Zato što ovako organizovane ne odgovaraju ciljevima koji su pred njih postavljeni. Jer u pravilnicima ministarstva navedeno je da ekskurzija treba da posluži tome da učenici na ovim putovanjima primene u praksi ono što uče u školi. To su prirodne i društvene nauke, književnost i biologija, geografija i istorija... Druga grupa ciljeva se odnosi na kulturno-privredno okruženje. Učenici mašinske škole bi, na primer, trebalo da posete fabriku kugličnih ležajeva, učenici elektrotehničke da vide kako se iz uglja pravi struja i slično. Treća grupa ciljeva se odnosi na fizičku kulturu i rekreaciju.
Mada su deca veoma srećna zbog toga što putuju u inostranstvo, sadašnje srednjoškolske ekskurzije uglavnom ne ispunjavaju nabrojane ciljeve. Kad je o roditeljima reč, oni imaju u vidu bar dve stvari. Jedna je da ekskurzije mnogo koštaju, a druga da ipak žele da im deca idu. I, naravno, imamo turističke agencije, koje uglavnom dobro rade svoj posao. Najzad, i profesori su zainteresovani da vode decu u inostranstvo, i to što više dana. I pošto svi žele isto, pre četiri godine u pravilnik o ekskurzijama bilo je upisano da i učenici drugog razreda srednje škole mogu u inostranstvo. Pritisak je bio toliko jak da su prosvetne vlasti popustile. Naš forum je najzaslužniji što je ova odredba izbrisana tako da se mogućnost putovanja izvan granica Srbije odnosi samo na treću i četvrtu godinu.
I, kada oni obiđu crkvu Svetog Petra u Rimu ili Partenon u Atini školski odbor sastavi izveštaj da je cilj ekskurzije ispunjen što je, naravno, netačno. Ne može poseta jednom istorijskom spomeniku da opravda ona tri cilja o kojima sam govorio. Jer razgledanje spomenika je samo pokriće za druge sadržaje, kao što su: više hiljada pređenih kilometara za nekoliko dana, posete diskotekama, rasprave o tome da li deca piju ili ne piju, da li spavaju ili ne... Kada sve to uporedimo s ciljevima ekskurzija – vidimo da se oni ne ostvaruju. Mnoge naše kolege se ljute na ovaj stav Foruma, ali takva ekskurzija đacima nije potrebna. Tačnije rečeno, potrebna je nastavnicima zbog zarade, roditeljima da bi omogućili deci da ipak negde putuju, a deci zato što sa takvih putovanja godinama nose lepa sećanja. Jedino je problem u tome što to nisu školske ekskurzije nego – turistička putovanja.
Mi se zato zalažemo za ekskurzije u Srbiji, jer zacrtani ciljevi unutar zemlje mogu da budu ostvareni. To pokazuju iskustva osnovnih škola čiji učenici stvarno učestvuju u rekreativnoj nastavi, u školama u prirodi itd.
Nasuprot tome, kad srednjoškolci nekoliko dana provedu u autobusu da bi prešli tri hiljade kilometara, onda tu nema ni rekreacije, ni nastave, ni prirode.
Posebna priča su i hoteli. Jer nekad su deca išla u osmokrevetne ili dvadesetokrevetne sobe. Time ne zagovaram povratak u vreme siromaštva, ali svi znamo da postoje dečji kampovi, omladinski hoteli i slični objekti gde je mnogo jednostavnije i deci primerenije boraviti nego u prestižnim hotelima. Jer sastavni deo ekskurzija danas je: u kakvom smo hotelu bili. Mislim da se deca time usmeravaju u pogrešnom pravcu. Međutim, ako im nastavnici i roditelji kažu da je jedan od ciljeva ekskurzije boravak u hotelu sa što više zvezdica onda će oni to prihvatiti. Kao što bi prihvatili i to da je cilj ekskurzije da njih dvadeset spavaju u jednoj velikoj sobi. I verujem da bi i u takvim uslovima bili veseli i zadovoljni. I videli bi mnogo toga u Srbiji, jer naša deca ne poznaju Srbiju. Kolega iz Niša mi je kazao da osamdeset odsto niške dece nije videlo Ćele kulu. A verujem da je tako i u mnogim drugim gradovima.
Na sve naše primedbe i predloge Ministarstvo prosvete je autistično, a pogotovo kad su ekskurzije u pitanju. Kad ih kritikujemo oni nam poručuju da se bavimo svinjskim polutkama.
Forum beogradskih gimnazija
Miodrag Sokić
objavljeno: 01.11.2011.
.jpg)
