Izvor: Blic, 26.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekanje Godoa u kijametu
Čekanje Godoa u kijametu
Iselivši se pre petnaest godina iz Jugoslavije, Predrag Pajdić je u Londonu pronašao svoj dom, razvio karijeru umetnika od koje živi, ostvario svoj san.
Zahvaljujući susretu sa umetnicom Milicom Tomić, i njenom pitanju 'Zašto si ti, zapravo, otišao?' Pajdić se upravo prvi put predstavio u Beogradu, u Salonu MSU i Galeriji 'Haos', i to sa radovima nastalim uglavnom u Srbiji. Bio je to izuzetan vernisaž u Beogradu, kome su prisustvovali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Bebi Dol, Lordan Zafranović...
Pajdić se školovao u Firenci i Londonu, gde je diplomirao na Sent Martins koledžu za umetnost i dizajn. Samostalno je izlagao u Velikoj Britaniji, Norveškoj, Nemačkoj, SAD, Rusiji... Dela mu se nalaze u kolekcijama Britiš muzeja, Muzeja mode i tekstila Luvr, Metropoliten muzeja i Viktorija i Albert muzeja. Radio je spektakularne kostime za filmove 'Intervju sa vampirom' sa Tom Kruzom... i 'Drakulu' Brajana Storka, stilista je video spotova grupe 'Simple Minds', pevačica Dezre i Madone.
'U Londonu ima oko milion umetnika, konkurencija je strašna, ali se ljudi ne dele na vajare, slikare... Znači, vi ste umetnik, između ostalog, i zato da pokažete celom svetu sve što znate i umete', komentariše Pajdić za 'Blic' svoju svestranost.
Dakle, zašto ste otišli?
- Pošto nisam umeo da dam zvaničan odgovor na to pitanje, rešio sam da pokušam kroz radove. Jedini rad koji sam doneo iz Londona je 'Garden', pogled na vrt koji se vidi sa mog prozora, i njime, zapravo, odgovoram na postavljeno pitanje. Otišao sam jer sam želeo da nađem mir, mesto gde ću biti najsrećniji. Kada mi je najteže, ja sednem u to dvorište, i osećam se zaštićeno. Zašto kažete da je rad, ovde, velika škola za vas?
- Imao sam leptira u stomaku po povratku u mesto koje više ne poznajem. Drugačiji su uslovi, a i ja više ne prepoznajem način na koji ljudi govore, iako nisam zaboravio jezik niti ću, a nisam ni snob pa da se pravim Englez. Iskusio sam sve ono što nije trebalo da iskusim, ali mi je, ipak, drago, jer kao da sam nekakav teret skinuo sa sebe, baveći se pitanjem koje me je provociralo. Nalazite li da je situacija za umetnost ovde teška?
- Veoma, ali bi značilo malo truda i barem osmeha na licu... Čak dvadeset i dvoje mojih gostiju iz inostranstva došli su na otvaranje. Bili su novinari iz 'Sundej tajmsa'-a, 'Tajm auta', dva moja kolekcionara, iz Australije i Engleske, koji su sami pokrili troškove puta i boravka. Čine oni to i inače, iako izlažem po celom svetu, a sada su bili i svesni šta izložbe u Beogradu za mene znače. Ko stoji iza vas?
- U Londonu se jedna galerija brine o tome da mogu da se bavim isključivo kreativnošću, a imam i galeriste u Americi, u kojoj često izlažem, Holandiji i Nemačkoj. Nemam više slobodnih termina sve do 2008. godine. U jednom od radova prikazujete isečak iz filma 'Jutro' Puriše Đorđevića...
- Reč je o fragmentu iz filma koji je nastao otprilike kad sam ja rođen, i dugo je bio u bunkeru, jer je jedan od realnijih a tretira pitanje morala. Mi smo dotle u filmovima imali dobre momke - partizane i loše momke - Nemce. U filmu 'Jutro' priča se odnosi na devojku partizanku, osuđenu na smrt, zbog odnosa sa Nemcem. Međutim, partizani, divnog morala, da ne bi okaljali ruke, uzeli su Nemca da je ubije, da bi zatim ubili i njega. A devojka (Milena Dravić) ide putem koji ne vodi nikuda i zna šta će biti, ali sve vreme do tog trenutka, s osmehom na licu, izgovara: 'Dobro je, dobro je'. Sećam se kada sam iz Londona, iz zemlje koja bombarduje moju zemlju, zvao svoju majku, i na pitanje: 'Mama, kako si?' dobijao odgovor:'Dobro je'. Šta učiniti da bude bolje?
- Uvek očekujemo da će se desiti čudo i da će nas neko sa strane izvaditi iz kijameta. Nigde na svetu nisam video da se ljudi u vladi tako svađaju i ponižavaju. I u umetnosti i u politici bitno je samo da počne dijalog. To da li neko ima lepšu frizuru ili jaknu – nebitno je. Ja sam samo ja i ispod ove kože je moja duša, tako je i sa vama, mi smo male duše koje smo ovde zbog određenih razloga. Kada bi svako samo pet minuta dnevno posvetio osobi kraj sebe i rekao joj: 'Ja te volim' ovaj svet bi bio lepše mesto. Ljubica Jelisavac
