Izvor: Blic, 20.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekam anđela
Čekam anđela
Ljubiša Jovanović, flautista, čak četiri puta osvojio je nagradu za najbolje koncerte koju dodeljuje beogradski Fond za kulturu. Dobitnik je i Zlatne medalje Beogradske filharmonije. Stalni je član Ansambla za novu muziku, kao i trija Anima (sa Natašom Veljković i Sandrom Belić). Do skora je bio i solo flautista BF. Profesor je flaute na fakultetima u Beogradu i Cetinju. Svira na flauti koja nosi pečat dva proizvođača: japanske firme 'Muramacu' čije je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << telo (od zlatne legure) kupio pre desetak godina uz veliki popust zahvaljujući svom profesoru Orelu Nikoleu. Zlatnu glavu pak dobio je na poklon od njenog konstruktora a svog prijatelja Salvatorea Folisija. Povod za naš razgovor s Jovanovićem su dva njegova naredna nastupa. Prvi, večeras u zadužbini Ilije M. Kolarca na koncertu zahvalnosti Vladi Japana koja je Beogradu poklonila instrumente u vrednosti od 500.000 evra, a drugi, 26. februara u Centru 'Sava' kada će proslaviti 25 godina rada.
Od septembra više niste solo flautista BF. Zbog čega?
- Na vrata BF kuca sve više mladih, a ja sam punih osam godina profesor na FMU i isto toliko dugo sam pokrivao dva radna mesta. Posle 25 godina rada, bilo je krajnje vreme da se opredelim. I prevagnula je profesura. U međuvremenu su se povratile naše veze sa svetom i u mogućnosti sam da sve više sviram van zemlje, držim majstorske kurseve, što je novi izazov. U tom smislu šta vi lično možete učiniti kao prodekan za umetničke aktivnosti na FMU?
- Upravo sam se vratio iz Londona gde sam uspostavio saradnju sa Gilhold školom za muziku. Predstoji nam razmena studenata i nastavnika. A zajedno sa Jugokoncertom i BF predvideli smo više od 20 majstorskih kurseva sa profesorima iz inostranstva. Među njima su i naši umetnici Nataša Veljković, Aleksandar Madžar, Ksenija Janković, Katarina Jovanović i Stefan Milenković. Na koncertu 'Moć flaute' u Centru 'Sava' pored vas će nastupiti i dvoje izuzetnih flautista iz sveta, Emanuel Pais (solista Berlinske filharmonije) i Silvija Karedu (dobitnica i nagrade žirija i nagrade publike na prošlogodišnjem najvećem takmičenju flautista u Ženevi). Ima li još iznenađenja?
- Biće i malo džeza uz francuskog pijanistu Erik Lasaža, a na kraju ćemo svi zajedno sa oko 40 mojih nekadašnjih i sadašnjih studenata izaći na binu. Naš gost će biti i Gunila fon Barou, rektor Kraljevske akademije u Štokholmu koja je naš veliki donator. Ovih dana stiže nam jedna donacija od 20 hiljada evra, za nameštaj. A podelićemo i nekoliko flauta školama i studentima koje smo nabavili preko fondacija 'Sida', 'Jamaha' i 'Lira stajl'.
Kako objašnjavate to što je sviranje flaute u trendu?
- Dva su stepena učenja flaute. Prvi je realtivno lak i vrlo brzo mnogi mogu da ovladaju instrumentom. Drugi je teži jer zahteva veliku posvećenost, maltene atletski život s mnogo rada i nerava i relativno neizvesnom budućnošću. Ogromna je konkurencija. Na primer, na konkurse za flautu u Ženevi, Minhenu ili Kobeu prijavi se po nekoliko stotina flautista iz sveta. U Japanu asocijacija flautista broji čak milion članova, a radnih mesta u orkestrima ima oko stotinak. Poznajem mnogo dobrih flautista širom Evrope koji su promenili profesiju. Da li je tačno da je flauta ženski instrument?
- U ovom trenutku jeste. Od kada sam ja profesor flaute na FMU na prijemnim ispitima nije se pojavio nijedan muškarac, a bude između dvadeset i trideset kandidata. U svetu je donekle slika drugačija što znamo po gostima među kojima su pored naše Irene Grafenauer bili Kristijan Olarte, Orel Nikolea, Patrik Galoa, Martin Kofler, Mišel De Bost, Janoš Balint, a za koji dan stiže i Pjer Iv Arto. Zbog čega je to važno?
- Za moje studente to je važno jer preko njih njih stiču uvid u svetsku scenu koju na žalost drugačije ne mogu da prate, jer za većinu je preskupo otići na majstorski kurs koji staje dve do tri hiljade evra. A da li Beograd i dalje vapi za dobrim instrumentima?
- Prošle godine bili smo svedoci nezapamćenog gesta u našoj kulturi - za FMU je kupljen prvi klavir, posle dvadeset godina, a nedavno je grad nabavio nekoliko stenvej klavira za Skupštinu, pozorišta i dečji hor Kolibri. Uz rekonstrukciju sale BF, Beograd je ponovo dobio mogućnost da ozbiljno razmišlja o razvoju muzičkih umetnosti. Stvoren je novi milje i mi muzičari to veoma poštujemo. Još samo čekam da se pojavi neki anđeo, kao što nam je poželeo Zubin Mehta, i da podignemo koncertnu dvoranu koja bi mogla da privuče još više svetski priznatih umetnika.
M. Marjanović
