Izvor: Blic, 24.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čehov je moja velika ljubav
Čehov je moja velika ljubav
Glumica mlađe generacije Anđelika Simić trenutno igra na skoro svim beogradskim scenama. U 'Ateljeu 212' igra u predstavi 'Posetilac' E. E. Šmita, u Jugoslovenskom dramskom u predstavama 'Mletački trgovac' V. Šekspira i 'Brod za lutke' Milene Marković, dominirala je na premijeri u 'Zvezdra teatru' u predstavi 'Brod ljubavi' N. Romčevića, dok je u 'Bitef teatru' među glavnim nosiocima posla u Molijerovom 'Don Žuanu'. Rečju, ona je pozorišna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glumca u pravom smislu reči. Prevedeno na naše okolnosti i običaje to, međutim, znači da je nedovoljno poznata široj javnosti.
'Neki put me ljudi pitaju: ‘Znači tvoj izbor je pozorište’, a ja kažem ne, moj izbor je gluma, a da li će mi se otvoriti sa ove ili sa strane filma, na to najčešće nije moguće uticati', kaže Anđelika Simić odgovarajući na našu konstataciju da javnost mnogo veću pažnju posvećuje nekim glumcima koji ukupno nisu odigrali uloga koliko je ona imala u jednoj sezoni. 'Nije to nepravda, to je prosto tako, najšira publika voli tu vrstu popularnosti, što je sasvim normalno. Problem je, međutim, u tome', kaže Anđelika Simić, 'što i establišment počinje da razmišlja kao publika. Neko je dobar glumac ako ima veliki publicitet i ako ga razvlače po novinama, što može da bude tačno, ali nije uslov da se bude dobar.' Od prvih uloga u Somboru, nezvaničnoj prestonici vojvođanskog pozorišta, osvojili ste skoro sve beogradske scene, dovoljno za ponos?
- To jeste razlog za ponos, pogotovu što imam status slobodnog umetnika. No bez obzira na sve mane tog položaja, uglavnom svi znamo kakve muke nosi takav satus, njegova prednost je u tome što sam u prilici da menjam ekipe, menjam pozorišta. To je moj mali luksuz da mogu da radim sa mnogim kolegama, rediteljima, da budem uključena u veoma različite projekte i da se bavim glumom na najrazličitije načine. Na šta ste mislili kada ste rekli 'muke položaja slobodnog umetnika'?
- Mučno mi je da govorim o tome, da pričam kako se osećam nezaštićeno jer je reč o jednoj maglovitoj i nejasnoj poziciji. Pri tom ne mislim na ona administrativna pitanja poput socijalnog i penzijskog osiguranja. Kad si u nekom pozorištu, čak i kada ne igraš, kada nastupi pauza u nekom trenutku, kada te zaobilaze reditelji, i tada imaš pred sobom neki legitimitet, neko uporište, neku sigurnost. Ovako uglavnom nemaš ništa osim stalne neizvesnosti.
Šta je to što biste vi promenili u našem pozorištu na osnovu takvog iskustva?
- Nisam sigurna koje bi poteze konkretno trebalo povući, za taj odgovor bi najpre trebalo zasukati rukave i mnogo toga istražiti. Radije bih ukazala na neizbalansiran sistem vrednosti, možda čak i njegovo odsustvo. Čini mi se da se nigde tako lako ne glorifikuje neuspeh niti se s druge strane neki događaj koji zavređuje pažnju i nosi neke vrednosti ne podvrgava više oštroj i bespoštednoj kritici. Na primer, posle premijere 'Don Žuana' bilo je krajnje neinteligentnih izjava, poput one da ‘to nije Molijer’. Našem pozorištu upravo fali rizik, nova čitanja klasičnih komada ili novi komadi naših pisaca. Primer za to je drama Milene Marković 'Brod za lutke', koja je po mom mišljenju na svetskom nivou i ja se ponosim njome. Ne samo zato što igram u toj predstavi. To je drama koje će se, sigurna sam, igrati i u nekim drugim sredinama.
Drugo, u ovom poslu nije dovoljna jedna šansa. Priliku da pokažete šta umete može vam upropastiti na hiljade nepredvidivih stvari. Bez obzira što igrate u puno različitih komada, šta biste rado igrali?
- Moja velika ljubav je Čehov. Volim tog pisaca kome se, međutim, naši reditelji ne posvećuju često, zaobilaze ga. Možda i zbog toga što je komade ovog pisca najteže uraditi. Po mom mišljenju, raditi Čehova je takođe neka vrsta rizika koji nedostaje našem pozorištu i teatru našeg vremena, a čini mi se da naš teatar može da iznedri dobrog savremenog Čehova. A dok ne dobijete ponudu za Čehova?
- Počinjemo da radimo vrlo dobar savremeni komad našeg mladog pisca 'Odumiranje', koji režira Ego Savin. U toj predstavi, koja će biti premijerno izvedena u novembru, u dane jubileja 'Ateljea 212', igraju Boris Isaković, Vuk Kostić, Dara Džokić, Branka Šelić i ja.
Željko Jovanović
|
