Izvor: Blic, 30.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Caru je neko morao da kaže da je go
Caru je neko morao da kaže da je go
Već izvesno vreme jedna od užarenih tema je i ostavka Ivana M. Lalića, dramskog pisca i upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Pre desetak meseci, kada je postavljen na to mesto, mnogi su očekivali znatno bolje dane za ovu kuću. Ali... Optužujete ministra Lečića da je svoj posao neozbiljno shvatio, i zamerate mu razne stvari. Šta vama lično, konkretno, najviše smeta?
- Izneverio je naš dogovor, zapravo moj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedini uslov da dođem u Novi Sad. Znate, ja sam sa Voždovca, tamo se reč poštuje. Ćutao sam deset meseci, a onda sam smatrao da treba da progovorim. Da nisam, osećao bih se veoma loše. Ništa personalno, u pitanju je sudbina našeg pozorišta, ne samo SNP-a. Ona se, koliko ja razumem, kreira u Ministarstvu kulture. Tu se projektuju vektori delovanja. Oni sada, kao i pre deset meseci, vode u laganu, ali sigurnu propast.
Kako to mislite?
- Dakle, naš dogovor je bio da krenemo sa reformom pozorišta. Ja kao 'insajder', on kao ministar, pa onda da krenemo zajedno u boj. To je bio moj jedini uslov. Niti novac, niti stan, niti bilo šta drugo. Već sam u više navrata i javno objašnjavao o čemu se radi, te ne moram da priznam kako sam iznenađen koliko novinari i javnost ne poznaju prirodu pozorišta. Prevedeno, pozorište je kao javno i elitno polje delovanja najmanje imuno na 'kardeljevštinu'. Da pojednostavim, zamislite recimo jedan fudbalski tim u kome svi igrači imaju iste ugovore. Ronaldo i neki anonimus na levom beku. Nezamislivo, naravno. Umetnost ima sličnu potrebu da prepozna svoje zvezde, jer zbog njih publika i dolazi u pozorište. A, da biste ih imali, morate da ih platite. A da biste ih platili, prvo morate da na klupi za rezerve, umesto pet, platite pedeset pet igrača koji tamo sede krajnje frustrirani što ne ulaze u igru. Malo sam izoštrio stvar, nisam zakleti neoliberal, ali recimo, da možemo da pođemo od ove premise, pa da završimo sa Zakonom o SNP-u i NP-u. Branimir Andrić, pokrajinski zamenik, zamera vam uvlačenje javnosti u sukob i spominje da ostavljate pozorište u dugovima?
- Gospodin Andrić je nakon članka u 'Novostima' detaljno i taksativno obavešten o finansijskom poslovanju SNP-a, te mu ne zameram, jer očito nije bio obavešten. Poslao sam mu i izvod svoje poslednje polovine LD -a, koji iznosi 1.800 dinara, s obzirom na to da svoj službeni mobilni telefon, koji se raspada od upotrebe, preko limita od 4.000 din, plaćam sam. A, taj limit ja sam odredio, pošto već godinu dana nemam Upravni odbor, koji je Ministarstvo bilo u obavezi da oformi. S obzirom na to da sam plaćam i benzin za privatne posete Beogradu, ja zapravo finansiram SNP, a ne on mene. Mislim da sam već zaslužio počasnu ulogu ktitora SNP-a. A, da li je za vašu ostavku (najavljenu za 1. april) veći krivac nedostatak para ili disfunkcionalni sistem?
- Sistem, naravno. Skoro sam imao preliminarne kontakte sa 'C- marketom' oko generalnog sponzorstva, koje sam prolongirao, jer mi je žao da uzmem pare i da ih proćerdam u ovom buretu bez dna. Samo troškovi režije ove zgradurine od 22.000 kvadrata su tokom prošle godine porasli za 132 odsto, a novci koje dobijamo za materijalne troškove su ostali isti... Kažete da je Ministarstvo kulture licemerno i da ste vi podržali njih, a ne oni vas?
- Pa, normalno. Ja sam praktično otišao na odsluženje vojnog roka, a da mi niko od njih nije ni došao u posetu. Onu pravu, da vide kako teku vojnički dani. A, ovo je njihova najveća kasarna, uz NP iz Beograda. Mi trošimo oko 70 odsto republičkog budžeta za kulturu. Mi smo 'Beobanka' i 'Investbanka' našeg pozorišta. Držim 'severni front' već deset meseci, potpuno sam. Bez ikakve ideje da branimo Lečića samo po sebi se nameće pitanje - da li je 'napad' na ministra koordinirana akcija između vas, SDUS i još nekih udruženja? Da li ste u tom slučaju vi samo poluga nekih jačih moćnika?
- Ja sam samo, čini mi se, izvukao ciglu, i izgovorio da je car go. Ne očekujem efekat domina, zapravo ne očekujem ništa, jer lični interes još uvek prevladava nad opštim. Novinari me non-stop zovu i ja povremeno odgovorim. I vrapci znaju da je gospodin Lečić fantastičan glumac i tu je priči kraj. Ne zanima me ni lična promocija, zanima me samo moja sopstvena savest. I koliko sam lično doprineo da nam bude bolje. Ja stvarno ne znam šta sam mogao više da učinim. Uključujući i ovu priču o carevom novom odelu. Šta vas je motivisalo da čitavu stvar pokrenete dok je on odsutan, odnosno na gostovanju sa JDP-om u Kolumbiji?
- Nisam imao pojma da je otišao, a kad sam saznao, mogao sam recimo da pomislim da ja jedva vidim i Beograd, a kamoli kuću na Rudniku, koja se verovatno raspada, jer ne mogu da se maknem iz Novog Sada od posla. I dokle će, po vašem uverenju, vladati Kardeljev sistem, koji izjednačava radnike i neradnike?
- Dok se ne skupi kritična masa ljudi spremnih da malo zalegnu, istrpe radikalan rez, i onda fiksiraju zdrav sistem, u kome je milina raditi. Kada će to biti, morate pitati ministra. Ako ga malo požurim, biću veoma srećan, makar bio i prezren, zbog britkog jezika. Drugog načina nije bilo, žao mi je. Šta je, po vama, ključni razlog sporih reformi u pozorištu?
- Kažem, lični interes još uvek prevladava nad opštim. Bar u domenu kulture. Ne bih se bavio politikom, ali sam ubeđen da truli kompromisi vode padu sondaža. Ko razume, shvatio je. Vi ste dramski pisac, da li će se čitava ova zavrzlama naći u nekoj vašoj drami? Uzgred, kada ste poslednji put napisali dramu?
- Ne znam, potpuno sam zaboravio da sam pisac, iskreno. Ja sam, kažem vam, trenutno na odsluženju vojnog roka, i non-stop imam uzbune. I noću i danju. Da Lečić godinu dana ne glumi Da je sudbina čitavog ovog sukoba u vašem peru, kakav biste kraj napisali?
- Sjajno pitanje. Znate, na kraju komada uvek dolazi katarza. Ja bih voleo da sednem u kafanu sa Lekom, da bacimo ruku, i da stvarno krenemo sa poslom. Ovo što je dobio od mene, ne od Ivana Lalića, nego od upravnika SNP-a, i te kako je zaslužio. Prvo sam ga kritikovao privatno i to isto ovako žestoko, pa kad nije upalilo, onda sam morao ovako. Jer, ja snosim odgovornost za šest stotina ljudi, a on za još mnogo više. O odgovornosti prema istorijskom trenutku u kojem se nalazimo, da i ne govorimo. Mi smo taoci jednog vremena, koje ima stravičnu cenu. Ja sam svoju debelo platio i još uvek je plaćam, jer sam svojim izjavama ušao u ogroman lični rizik, čiju cenu sam takođe spreman da platim. Mislim da je krajnje vreme da je i on muški plati i da zaboravi da je glumac na jedno godinu dana. A posle ćemo, nadam se, da uživamo. To bi bila prava katarza. Tatjana Njezić
