Izvor: Blic, 09.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carovanje imitatora
Carovanje imitatora
Pesnikinja, dramski pisac i scenarista Milena Marković po mnogo čemu je obeležila proteklu godinu. Pojavila se njena treća knjiga poezije 'Crna kašika' (LOM), a čak dve nove drame igrane su na scenama najznačajnijih domaćih pozorišta - 'Brod za lutke' u beogradskom JDP-u i 'Nahod Simeon' u novosadskom SNP-u. Poeziju shvata kao najličniji deo svog stvaralaštva, u njoj 'izvrće svoju kožu na bubanj i po njoj svira', zbog čega njene žestoke, opore >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i strastvene pesme dobro prolaze kod publike, koja većinom slabo mari za stihove. U drami 'Brod za lutke' bavila se bajkama - 'krvavim obrednim inicijacijama dece u svet odraslih' - osvojivši s njom najpre 'Mihizovu nagradu', a nedavno i nagradu 'Gorki List Creativity Award'. Film 'Sutra ujutru' za koji je pisala scenario, nakon dužeg vremena vratio je u domaću kinematografiju smislene dijaloge i snažne ženske likove. Istaknuti umetnici poput Dejana Mijača i Isidore Žebeljan izabrali su je za ličnost godine.
Najpre da vam čestitamo na nagradi 'Gorki list'. Iako ste izrazili želju da stvarate sve hermetičnija dela za sve užu publiku, izgleda da se dešava upravo suprotno.
- Hvala na čestitkama. Ja to nisam nikad izjavila, možda je neko to izjavio povodom mojih dela. Ja nikako ne bih želela da stvaram nešto za užu publiku, ja stvaram za sebe, da nešto ostane iza mene i za one kojima to znači. Što se tiče nagrade, to je uvek do žirija, tamo su bili Makavejev, Gorčin Stojanović, Goranka Matić i ostali, hvala im. I u odličnom sam društvu ostalih nagrađenih. Vaše stvaralaštvo uglavnom govori o uništenju - ljubavi ('Sutra ujutru'), nevinosti ('Brod za lutke'), kolektivnog vremena ('Šine'). Ostaje li nešto netaknuto?
- 'Sutra ujutro' ne govori o uništenju ljubavi. To je priča o jednom tužnom trenutku gde promenjeni ljudi pokušavaju da obnove svoju zauvek prošlu mladost. U 'Brodu za lutke' reč je o žrtvama koje moraju da se podnesu na oltar umetnosti i samospoznaje. 'Šine' su priča o izgubljenima. Naravno, da ništa nije netaknuto. Što bi uopšte i bilo. U 'Brodu za lutke' dat je tragičan put ženskog bića od devojčice do veštice. Ipak, ni devojčica nije zaista nevina, ni veštica samo zla?
- U 'Brodu za lutke' nije reč o ženskom biću nego o određenoj ženi i njenom životnom putu. Niko nije zaista nevin i niko nije samo zao. Čak ni u bajkama. Ni u dobroj literaturi za decu. 'Hoću ujutru da se rodim', kaže veštica na kraju drame, a za tim čeznu i junaci filma 'Sutra ujutru'. Zašto je katarza nemoguća?
- Naravno da hoće da se rodi, zato što obožava život, takav kakav je i zato što je nezasita. Katarza se dešava upravo u toj sceni sa vešticom, kad je reč o tom komadu. Katarza služi da se nastavi život, nije to ništa što teši i uspavljuje. Uvek je moguća. I stalno se dešava u svakodnevnom životu. Film 'Sutra ujutru' je podelio mlađu publiku, studentima FDU se, recimo, nije dopao. Da li se vi po temperamentu i interesovanjima razlikujete od domaće 'filmske škole'?
- Studentima umetničkih škola se po pravilu ništa ne dopada, oni moraju sve da zgaze da bi počeli sami, samo je pitanje da li će da počnu ili će samo da seru. Domaća filmska škola je u umiranju zbog mediokriteta koji drže scenu i fakulteta koji propada. Problem je u provincijalizmu i neukim kritičarima i stvaraocima javnog mišljenja. Stvar se jednostavno smanjila, caruju imitatori. Svako može ko je scenaristički školovan da napiše žanrovski scenario, moj scenario mogu da napišem samo ja. U vašim delima postoji snažna veza seksualnosti i smrti. Da li seksualnost čuva od smrti ili je njen deo?
- Seksualnost jeste smrt pošto je reč o pripadanju i žrtvi. I reč je o nečem konačnom pošto je čovek potrošan. Destrukcijom i seksualnošću se bavila i britanska dramatičarka Sara Kejn. Da li vam je njen rad važan?
- Ja sam bila u toj školi 'Royal Court' pozorišta gde se njena vatra održava i imala sam priliku da čujem poređenja s njom od strane tih što su je tamo napravili i uništili. Čitala sam sva njena dela. Uopšte me ne zanima. Da citiram jednog mog druga, izuzetnog berlinskog reditelja Sašu Havemana. Kad su mu nudili da radi Saru Kejn, rekao je: 'Kad bih hteo da radim tako nešto uzeo bih ‘Na dnu’ Gorkog, to je drama.' Zašto je Mišel Uelbek, kako kažete, 'najuzbudljiviji živi pisac u vremenu sušnom za umetnost'?
- Zato što govori o patnji i strastima savremenog zapadnog čoveka i jedne civilizacije koja propada. Zato što je umetnik.
Tijana Spasić O Niku Kejvu Nik Kejv je rekao da nema dobre pesme o srećnoj ljubavi. Zašto je bol najpogodniji za umetničku obradu?
- Sreća kao kategorija spada u domen kiča. Često se ogleda u samoobmani ljudi koji suze svoje želje. Šta je za jednu osobu sreća, za drugu nije i zato je ona u malom a ne u tako krupnim stvarima kao što je ljubav. Sreća je u detalju, ne u celosti. Bol je sveprisutan i večan zato što je čovek smrtan i ranjiv i divan i gadan. Kod Nika Kejva to je strast da se zadrži ono što je lepo, a pošto to ne može, onda se to ubija. Na razne načine.
|
