Izvor: Blic, 21.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CIA zaustavlja provalu demokratije
CIA zaustavlja provalu demokratije
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
FSLN je osnovao 90-članu Narodnu ustavotvornu skupštinu, po proporcionalnoj zastupljenosti i izvršnu upravu - predsednika i potpredsednika - koje bira narod. Tako je svakoj stranci u Skupštini dat onoliki procenat od 90 sedišta koliki je dobila na izborima. To je svakoj opozicionoj partiji praktično garantovalo najmanje jedno poslaničko mesto. Uz to, 'svim partijama koje učestvuju na izborima garantovane su jednake sume za finansiranje javne kampanje, jednako vreme na radiju i televiziji i predstavnici koji će nadgledati registraciju, glasanje i prebrojavanje glasačkih listića.'
Reganovoj adminstraciji nije baš pogodovala ovolika provala demokratije i ona je davala sve od sebe da sandiniste ocrni kao komuniste najgore vrste. Srećom po Amerikance, sandinistička otvorenost omogućila je administraciji da upropasti izbore: ležerna pravila dala su Amerikancima priliku da ubace svog kandidata kao lidera jedne od opozicionih stranaka - kandidata koji će se u poslednjem trenutku povući iz trke pod izgovorom da je glasanje nepošteno i namešteno u korist sandinista. SAD su upravo to i uradile, odredivši Artura Kruza, koji je tečno govorio engleski i imao odlične veze, za vođu jedne marginalne opozicione partije nazvane Demokratski koordinator Nikaragve. Prema izjavi jednog višeg službenika CIA, citiranoj u 'Njujork tajmsu', 'administracija nikada nije pomišljala da ostavi Kruza u trci, jer su tada sandinisti opravdano mogli da tvrde da su izbori bili legitimni...' Godine 1988. Kruz je priznao 'Tajmsu' da ga je CIA plaćala 6.000 dolara mesečno da učestvuje u izbornoj kampanji 1984. Druga krtica CIA na izborima bio je Enrike Bolanjos, jedan od lidera COSEP-a, probiznis grupacije, čovek koji je 2001. izabran za nikaragvanskog predsednika. On i ostali čanovi COSEP-a - koji su većinom bili bivši Somozini prisni prijatelji i čiju su imovinu oduzeli sandinisti - susreli su se 1984. sa zvaničnicima CIA kako bi pomogli u sabotiranju kredibiliteta glasanja. Jedna od strategija podrazumevala je i izmišljenu priču objavljenu u američkim medijima o isporuci ruskih 'migova' Nikaragvi, neposredno pred izbore, laž iza koje je, kako je kasnije obelodanjeno, stajao Oliver Nort, oficir Saveta nacionalne bezbednosti koji je 'pao' u Iransko-kontraškom skandalu.
Izbori su održani 4. novembra 1984. Kako je i očekivano, FSLN - partija koja je oslobodila zemlju a potom pokazala milost prema svojim poraženim neprijateljima - lako je pobedila; njen lider, Danijel Ortega, postao je predsednik. Tri četvrtine registrovanih birača izašlo je na glasanje; dve opozicione komunističke partije osvojile su manje od pet odsto glasova. Zvanične delegacije irskog i britanskog parlamenta, između ostalih, izjavile su da su izbori bili čisti. Za nešto manje od pet godina, revolucionarna vlada stvorila je izborni sistem koji je svojim građanima garantovao pravo da kontorlišu svoju sudbinu. Bili su to ispravni i značajni izbori, kakvi su oduvek bili organizovani u modernim vremenima. Tri godine kasnije, 1987, posle 18 meseci javnih konsultacija, nova vlada usvojila je Ustav koji je još više ojačao prava nikaragvanskih građana. Sjedinjene države, kao vodeća demokratija sveta i pobornik ljudskih prava, trebalo je da se raduju ovim događajima; umesto toga, kao što to pokazuje veb-sajt Stejt departmenta, za njih se oni nisu ni odigrali.
Ta omaška je razumljiva: većim delom 80-ih, kako pre tako i posle izbora, Sjedinjene države potrošile su milione dolara, uglavnom nezakonito, na aktivno podržavanje narušavanja ljudskih prava u Nikaragvi i susednom Hondurasu, a sve u ime sprečavanja naroda male srednjeameričke države da izabere sudbinu koja nije odgovarala Beloj kući. Prihvatanje činjenice da su izbori održani i da su bili regularni značilo bi i priznanje Amerike da je ometala legitimno izabranu vladu i sabotirala volju drugog naroda zarad sopstvenih ciljeva. Umesto da ostane zapamćena po svojim demokratskim uspesima, Nikaragva je spominjana samo u vezi sa Oliverom Nortom i Iransko-kontraškim skandalom, u kome je Reganova administracija bila primorana da prizna da je, u ilegalnoj transakciji, prodala Iranu oružje u vrednosti od 50 miliona dolara. Oružje je bilo namenjeno oslobađanju američkih talaca, za koje se verovalo da ih drže teroristi Hezbolaha u Libanu, koje je pomagao Iran, dok je novac od prodaje, u još jednoj ilegalnoj transakciji, prosleđen kontrašima, pobunjenicima protiv sandinista.
nastaviće se
