Izvor: Politika, 30.Mar.2011, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buđenje!
Civilno društvo postoji zato što ne priznaje nemoć i veruje u sposobnost i pravo građana i građanki da odlučuju o svojim životima
Da li se srpsko društvo predalo pred naizgled nezaustavljivim talasom siromaštva i galopirajućom, institucionalizovanom korupcijom? Da li je definitivno pristalo na život oduvek i zauvek oivičen istim problemima, istim ljudima, istim lažima i obmanama? Da li je nemoćno da iskorači iz zatvorenog kruga beznađa generisanog samoživim dogovorima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << političkih elita? Da li će srpsko društvo opstati okrenuto leđima budućnosti, baveći se isključivo menjanjem prošlosti?
Uveren sam da u svakom društvu postoji tačka u kojoj spontano proradi mehanizam preživljavanja, kada se trgne iz letargije, kada se probudi sa nadom da je drugačiji, kvalitetniji život moguć i sa energijom da taj cilj i ostvari.
„Ćorsokak u koji je Srbija ponovo ušla povod je za ozbiljnu zabrinutost, pre svega za očuvanje minimuma dostignute demokratizacije, a potom i za nastavak politike priključenja EU.
Neočekivano duga ekonomska kriza pokazala je sve slabosti – političke, ekonomske i društvene – postojećeg sistema koji nije obavio suštinski raskid sa nasleđem prošlosti”.
Ovo je deo dijagnoze koja je osnova strategije za delovanje organizacija civilnog društva (OCD) oko koje Građanske inicijative i Helsinški odbor u Srbiji žele da okupe aktivne građane i građanke koji ne pristaju na nametnuto uverenje da je situacija neizmenjiva. A njih, to jest vas – aktivnih građana i građanki – ima mnogo više nego što ljudi koji vode politiku misle i nego što o njima izveštavaju mediji. Samo na osnovu činjenice da je do sada po novom zakonu o udruženjima u registar upisano oko 8.500 organizacija i da je za registraciju potrebno minimum tri osnivača može se govoriti o najmanje 25.000 građana spremnih da nešto preduzmu kako bi poboljšali svoj život i život drugih. To je broj vredan punog poštovanja. Svojevremeno je te aktivne građane i građanke potcenio Miloševićev režim i na tome je zažalio. Na izborima i posle njih.
„U zemlji vlada balans nemoći koji pogoduje cvetanju retrogradnih pojava i grupa. Sadašnja blokada zemlje zahteva novu mobilizaciju i novi pristup problemima svih aktera na političkoj i društvenoj sceni”.
Civilno društvo postoji zato što ne priznaje nemoć i veruje u sposobnost i pravo građana i građanki da odlučuju o svojim životima. Imajući uvid u situaciju u kojoj se Srbija nalazi i s pažnjom slušajući šta građani i građanke govore, organizacije civilnog društva (OCD) ne pristaju na pasivno trpljenje tuđe nekompetencije i kukavičluka. Cilj nam je da pokušamo da pritiskom „odozdo” obavežemo sve koji će učestvovati na dolazećim izborima da vode javnu, efikasnu, odgovornu, proevropsku politiku.
Svesni smo da je „proces evropskih integracija izgubio svoje ljudsko lice. Sistematski se svodi na formalna pitanja koja se tiču zakonodavstva, procedura i birokratskih uslovljavanja. U načinu na koji se proces predstavlja javnosti ne postoji veza sa konkretnim interesima pojedinaca. Fraza: „Ne ulazi samo vlada u EU, već i svi građani” nije dovoljna. „Zato želimo da građanima i građankama kroz konkretne primere pokažemo prednosti članstva u EU i ukažemo na potrebu da Srbija postane ekonomski i politički uređena pravna država. Pitanje na koje ćemo u neposrednoj budućnosti morati, svako od nas pojedinačno, da odgovorimo na izborima jeste: „Mogu li nas do tog cilja dovesti isti ljudi koji su kontinuitetom svog rada u politici doveli do situacije u kojoj se danas nalazimo?” Da li je moguć politički život bez legalista koji se ne odazivaju na poziv istražnih organa na razgovor, bez „očeva nacije” koji brane veća prava većih Srba, bez onog koji se kao Baja Patak kupa u državnim trezorima, bez onih koji se opiru svakoj vrsti finansijske i druge kontrole? Da li je u Srbiji moguće kao prioritet odrediti izlazak iz ekonomske krize, a ne fiks-ideje onih koji ne prihvataju realnost i žive u preambuli Ustava? Da li je Srbija zauvek osuđena na ponavljanje istih grešaka koje nas potapaju sve dublje i dublje? Da li iko od već decenijama na sceni prisutnih političara zaslužuje još jednu šansu?
Odgovor na postavljena pitanja daće oni koji će na izbore izaći. Oni koji se hvale time da više nikada neće glasati izabraće da nastave da žive kao do sada. Nezadovoljni i uvređeni.
Građani i građanke! Buđenje!
direktor Građanskih inicijativa
Miljenko Dereta
objavljeno: 31.03.2011.
