Izvor: Politika, 04.Okt.2012, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel zamera Podgorici spregu vlasti i kriminala
U nacrtu godišnjeg izveštaja Evropske komisije o stanju u Crnoj Gori navedeno je da je nizak broj pravosudnih presuda, posebno u oblasti pranja novca
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Organizovani kriminal i dalje je jak u Crnoj Gori, ima uporište u vlastima, a nedostaju pravosnažne presude, posebno u oblasti pranja novca, navodi se u nacrtu godišnjeg izveštaja Evropske komisije (EK) o stanju u ovoj državi.
Kako prenose podgorički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mediji, EK je pripremila nacrt izveštaja, a konačnu verziju objaviće 10. oktobra u Briselu. U nacrtu dokumenta, kako se navodi, ukazuje se da crnogorskoj policiji i tužilaštvu u istragama nedostaje koordinacije, kao i da se dalje moraju jačati istražni kapaciteti tih državnih institucija. Dodaje se da je nizak broj pravosudnih presuda i slučajeva u kojima je naređeno oduzimanje imovine dokazanim kriminalcima.
EK očekuje da će uskoro biti završena ustavna reforma koja se odnosi na jačanje nezavisnosti pravosuđa koje je nažalost uglavnom pod uticajem izvršne vlasti.
Crna Gora pristupne pregovore sa EU treba da počne poglavljima 23 i 24 koja se odnose na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, odnosno nezavisnost pravosuđa.
U nacrtu izveštaja EK piše da je nezaposlenost u Crnoj Gori visoka, a da rast beleže i inflacija i javni dug i „potrebno je, kako se navodi, rešiti tešku ekonomsku situaciju u oblasti proizvodnje aluminijuma, privući nove investicije, razviti infrastrukturu”.
Konstatovani su pozitivni pomaci u uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije, makroekonomska stabilnost se održava, dok se bankarski sektor još ne oporavlja. EK pretnju vidi u strukturalnim problemima crnogorske ekonomije i krhkog međunarodnog finansijskog okruženja, zbog kojih je oporavak ekonomije Crne Gore u opasnosti.
Brisel je pohvalio napore na dobijanju podataka o privatizaciji „Telekoma” kroz formiranje skupštinskog anketnog odbora za ispitivanje činjenica u vezi sa eventualnom korupcijom. U nacrtu izveštaja se ocenjuje da se moraju uložiti dodatni napori da se istraže i procesuiraju slučajevi nasilja nad novinarima koji su veoma česti za jednu državu koja želi da uđe u EU.
Ovi stavovi EK se različito tumače i komentarišu u Crnoj Gori, a premijer Igor Lukšić je poručio da je javnost selektivno upoznata sa nacrtom izveštaja EK.
„Kao i u više navrata ranije, mediji ističu samo loš deo ili upozoravajući deo izveštaja. Prenebregavaju da je to naprosto tehnika, kako nastaje izveštaj. Jer da nemate nijednog problema, mi bismo već bili članica EU. Da recimo MMF napiše izveštaj u kojem ne prepoznaje ni jedan problem, to bi značilo da je uloga MMF-a nepotrebna u svetu”, rekao je Lukšić. „Evropski izveštaj je urađen po tehnologiji koja se inače upotrebljava i ono što je zapravo mnogo važnije od izveštaja jeste da je to pretpostavka za otvaranje poglavlja.”
Osim što je EK upisala Crnoj Gori loše ocene iz pojedinih oblasti i građani su sve manje zainteresovani za Evropsku uniju (EU). Istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) pokazalo je da je trend poverenja građana u EU opao u odnosu na decembar prošle godine više od deset odsto.
Bivša ministarka za evropske integracije Gordana Đurović, koju premijer Lukšić nije želeo u svom timu, ocenila je da „sve manji broj građana koji podržavaju ulazak u EU treba da bude ozbiljan signal vladi i međunarodnoj zajednici da se angažuju i porade na komunikaciji sa njima”.
Prema njenim rečima, razloge smanjenja podrške treba tražiti u tome što „građani shvataju da je taj proces ulaganje, da ima finansijsku težinu i onda uvide da to nije samo benefit”.
„Kriza je duboko u Uniji i ona ne deluje kao obećana zemlja kada ima prosečan nivo zaduženosti od 85 odsto, kada u nekim zemljama ima nezaposlenost od 25 odsto i kada ostali indikatori govore da je kriza duboka”, poručila je Đurovićeva.
Član Radne grupe za pregovaračko poglavlje 23 iz Centra za građansko obrazovanje Boris Marić kaže da bi se trend pada poverenja u EU zaustavio, „državne institucije zajedno sa civilnim sektorom moraju mnogo više raditi na promociji osnovnih vrednosti ne samo EU, već svakog društva koje želi da ima visok stepen kvaliteta života svojih građana”.
„Građanima nije puniji džep od toga što smo dobili pregovore i dok god ne počnu osećati konkretne i pozitivne promene u najrazličitijim segmentima svog života, mi ćemo imati padajući trend poverenja”, precizirao je on. „Očit je raskorak između onog što je tehnički napredak, koji institucije EU konstatuju, i onog što je primena zakonodavstva, odgovornost političkih elita i briga za standard i prava građana koji su na prilično niskom nivou.”
Novica Đurić
objavljeno: 04.10.2012
